Непрестано штампање новца од влада свих држава света је довело до енгормних дугова. Дуг настаје оног тренутка када се позајми новац. Дуг Америке је 19.000 милијарди УСД. То није вредност која је остварена продајом роба и услуга па затим дата у позајмицу. Већ је највећим делом позајмица из примарне емисије новаца Америчких федералних резерви (илити њихвог Топчидера). С правом треба да питате, али онда мора да се манифестује велика инфлација вредности новца. Сетимо се старе Југе, годишње 80 до 100%. То смо знали по томе колико расте цена немачке марке. Око десетак % месечно. Ми смо имали у односу на шта да меримо темпо доштампавања динара. Амери скоро да немају.
Зашто се стварна девалавација не види и у Америци, или у Европи? Зато што је Европска централна банка послушник Америчких федералних резерви и извршавају задатак дошампавања евра темпом да парира доштампавању долара. И сем малих померања горе доле између долара и евра, не види се да се и једно и друго штампа енормно. То користе и друге земље које нису под америчком влашћу и користе прилику и доштампавају своје валуте, Руси, Кинези, Индијци...
Оправдано је да неко каже, чекај, али онда би цена злата ишла горе. Е и томе су се досетили па је количина папирног злата у трговању на берзама је далеко прамашила стварно злато и махинацијама на берзи вештачи одржавају цену злата депресираном.
Да ли постоји и један показатељ да живимо у свету који се вештачки одржава непрестаним доштампавањем новца? Има. То су криптовалуте. Децентрилизоване, аутономне, неифлаторне валуте, расуте на хиљадама рачунара широм света, које нико не може зауставити, осим да нестане интернет заувек. Оне кажу: Цар је го. Њихова вредност убрзано расте, у односу на папирене валуте, и говори стварно стање ствари.
Криза се мора манифестовати у свођењу вредности папирних валута на праву меру, а то је делић садашње вредности. Долара нарочито. Бејл-оут, спашавање из 2008. год, доштамапавањем долара, овог пута неће помоћи. Друга, и главна манифестација биће раст криптовалута и рађање новог светског финансијског поретка.
Претходна, 2008. год. криза је обезвређивала материјалне вредност, некретнине. Ова ће обезвредити папирни новац. Ми имамо искуство почетак 90-тих, како то изгледа.