Когда-то я уже касалась этой темы, но не могу не возвратиться к ней вновь. Выброшенные малыши и люди. Или это уже не люди? О чём они думают, оставляя возле мусорного бака на далёком деревенском кладбище в минус семь таких крох? Два солнышка, два огонёчка. Это верная смерть. Но тот, кто привёз ящик, этого не увидит. Он не услышит, как они кричат от голода и мороза. И совесть его будет чистой. Только, гореть ему в аду за такие поступки!
Некада већ сам причала о томе али поново морам да се вратим. Одбачени малишани и људи. Или то већ није људи? О чему они размишљају када остављају код канте за смеће на далеком сеоском гробљу у минус седам степени таквих малишана? Два сунашца, две ватрице. То је сигурна смрт. Али тај ко је донео гајбу неће да види то. Он неће да чује како они вичу од глада и мраза. И његова савест је чиста. Али нек гори он у паклу за таква дела!
