[Original text in English] И зато Господ Нојеу рече: „За пола године отворићу све небеске уставе, и велике ће кише падати док сва земља не буде потопљена, и спасићу само шаку ваљаних људи и по један пар од свих живих бића, па ти наређујем да направиш барку.“
И севну муња после које на тлу оста план за изградњу барке.
(Слика преузета са: http://the-militant-atheist.org)
После пола године почеше да падају обилне кише, али на изненађење Господње, Ноје је само тужан седео у свом врту, а барке не беше нигде.
„Ноје, где је барка?“, огорчено му се обрати Господ.
„Опрости ми, али било је великих проблема:
- Прво сам морао да тражим дозволу за бродоградњу јер твоје планове није одобрила Техничка Служба Бродоградитељске канцеларије, тако да сам морао да ангажујем инжењере за редизајн.
- Комшија ме је пријавио да нисам најавио радове у својој башти, што је предвиђено планом поравнања.
- Нисам могао да прибавим дрвену грађу јер је уведена забрана на сечу због заштите животне средине совуљага.
- Кад сам почео да окупљам животиње, тужило ме друштво за заштиту животиња. Надзорник за природне катастрофе забранио је даље радове на барци док не урадим студију о последицама могуће поплаве.
- Онда сам се сукобио с Канцеларијом за равноправност по питању дискриминације етничке мањине. То се завршило запленом полузавршене барке.
- Кад сам хтео да напустим државу рекли су ми да имам порески дуг и да не могу никуд. Сто година ми не би било довољно да завршим барку.
Тад киша стаде и Сунце изгреја.
„Зар си одлучио да не уништиш Земљу?“ запита поверљиво Ноје.
„Нема потребе“ рече Господ. „Ви то сами одлично решавате.“
Ова је прича српски превод енглеског превода мађарског оригинала на блогу који је поставила Zsuzsanna Kalemandra Magura.