[This Text in English] Немојмо се заваравати — живимо у репресивној хијерархијској политичкој матрици која фалсификује историју. И у томе је врло ефикасна. У стању је да сакрије чак и оно што вам се вековима налази пред очима…

Ово је Мали град древне Смедеревске тврђаве. Цитадела. Двор деспота Ђурђа Бранковића, чија је изградња завршена 1430. године.

Mali grad-DSCF1904_crfs-steemit.jpg
^{Fujifilm X-T20, Canon EFs 18–135mm, f/3.5-5.6 IS STM @18mm, ISO200, 1/3800 sec, f3.5}

Запис о изградњи тврђаве изведен је у византијском стилу, црвеном опеком на највишој кули Малог града. На плану Смедеревске тврђаве, та кула налази се тачно изнад броја 11:

^{Fujifilm X-T20, Canon EFs 18–135mm, f/3.5-5.6 IS STM @71mm, ISO400, 1/1300 sec, f5}

Kula sa krstom-DSCF1907-fs_cr-steemit.jpg
^{Fujifilm X-T20, Canon EFs 18–135mm, f/3.5-5.6 IS STM @20mm, ISO200, 1/5000 sec, f3.5}

Да приђемо још мало ближе и видимо шта то на кули пише:

^{Fujifilm X-T20, Canon EFs 18–135mm, f/3.5-5.6 IS STM @20mm, ISO200, 1/5000 sec, f3.5}

Још увек није сасвим јасно. Појачаћемо боје како би натпис био уочљивији:

^{Fujifilm X-T20, Canon EFs 18–135mm, f/3.5-5.6 IS STM @67mm, ISO200, 1/2000 sec, f5}

Али гле! Ту се уопште не помиње 1430. година! Ту пише нешто сасвим друго:

Smederevska-tvrdjava-(6)_1383154936.jpg

Превод са језика којим су Срби говорили пре језичке реформе гласи овако:

„Христу Богу благоверни деспот Ђурађ, господар Србљем и поморју зетском. Наредбом његовом сазида се овај град у години 6938“

6938!

Ако је 6938. била 1430, онда се Косовска битка одиграла 6897. године… онда је 2019. заправо 7527. година! Замислите само, календар старији од сумерског клинастог писма! Према том календару, године се броје од Великог потопа, који се по предању десио 5508 година пре Христосовог рођења. Његов настанак датира у доба Винчанске културе, која је заправо изворишна цивилизација свих Словена, и чије је писмо ћирилично, онако како је научно доказао професор палеолингвистике Радивоје Пешић. У прилог томе говоре открића докумената да се време мерило готово идентичним календаром и на територијама данашње Бугарске и Украјине.

На територији Србије, тај древни календар био је у употреби, дакле, и пошто је Свети Сава написао Законоправило (први Устав Српске православне цркве, 1219. године, односно 6727) у коме је, поред осталог, озваничио и српски народни календар, променивши међутим народне називе месеца онима из грегоријанског календара. Како су се месеци називали у народу?

У словенским земљама народски називи месеца очевидно су слични, али јављају се одступања услед различитих климатских услова. На пример, пошто липа цвета месец дана раније на југу него на северу Европе, Хрватима је липањ јун, а Пољацима јул.

Грегоријански	Српски	Хрватски	Црквени
Јануар	Коложег	Сијечањ	Богојављенски
Фебруар	Сјечко	Вељача	Сретењски
Март	Дерикожа	Ожујак	Благовештењски
Април	Лежитрава	Травањ	Ђурђевски
Мај	Цветањ	Свибањ	Царски
Јун	Трешњар	Липањ	Петровски
Јул	Жетвар	Српањ	Илински
Август	Гумник	Коловоз	Госпођински
Септембар	Гроздобер	Рујан	Михољски
Октобар	Шумопад	Листопад	Митровски
Новембар	Студен	Студени	Мратињски
Децембар	Коледар	Просинац	Божићни

Календар је разликовао два годишња доба — лето, период бујања вегетације („од Ђурђева до Митрова дана“), и зиму, период замирања природе, од почетка новембра до почетка маја.

Као поређење, документовани календари — дакле не претпоставке да би нешто могло бити календар — који су коришћени у другим деловима света након нашег, по старости иду овим редом:

Јеврејски календар – 5776 година.
Kинески календар – 4713 година.
Исламски календар – 1434 година.
Лунарни календар из Мијанмара – 1378 година.

Најстарији сачувани документи на којима су види употреба овог календара јесу Студенички типик из 1195. (тј. 6703. године) и Kарејски типик Светог Саве из 1199. (или 6707.) године.

Међутим, најупечатљивији документ пред очима читавог света, свакако је кула у тврђави тада престоног српског града Смедерева.