^{Source / Извор: Photo archive by Lighteye}

“Of course man is mortal, but that’s only half the problem. The trouble is that mortality sometimes comes to him so suddenly!”
— Professor Woland (the character of the Unholy from the novel “The Master and Margarita”, by Mikhail Afanasyevich Bulgakov

On Monday, February 6, another member of Hive presented himself to the Lord Almighty – Hadji Zoran Vukašinović, our

Hive account@hadzijaz.

Our acquaintance began about thirty years ago, when I started to train him and his children to work on the computer. As technology progressed, so did viruses, so I then switched to data protection consulting. In the meantime, we found several other common interests, among which photography was certainly the most interesting. He was an avid Nikon fan, and unlike me, he was happy to pose:

„Да, човек је смртан, али није у томе сва невоља. Лоше је то што је он понекад изненада смртан!“
— Професор Воланд (лик Нечастивог из романа „Мајстор и Маргарита“, Михаила Афанасијевича Булгакова

У понедељак, 6. фебруара, Господу се представио још један члан Хајва – Хаџи Зоран Вукашиновић, наш

Hive account@hadzijaz.

Наше познанство почело је пре тридесетак година, кад сам почео да њега и његову децу обучавам за рад на рачунару. Како је техника напредовала, напредовали су и вируси, па сам онда прешао на саветовање око заштите података. У међувремену, нашли смо још неколико заједничких интересовања, међу којима је свакако најзанимљивија била фотографија. Био је страствени никонџија, а за разлику од мене радо је и позирао:

^{Photo by @Lighteye}

He preferred to photograph animals and people:

Најрадије је фотографисао животиње и људе:

^{Rocky by Hive account@hadzijaz}

^{Selfie with a Cat Family by Hive account@hadzijaz}

nela radunovic-bw-crop.jpg
^{Officer Radunović by Hive account@hadzijaz}

Prof. Milena Blagojević-Lazić was his favorite model:

Проф. Милена Благојевић-Лазић била је његов омиљени модел:

^{Photo by @Lighteye}

He was born in Smederevo and spent his entire life in that city, which he loved very much. He wrote books about his city. I brought him to Hive with a recommendation that he could post his stories about Smederevo there and get immediate reactions from readers. He wasn’t interested in learning the rules of the platform, so he made me the admin of the page.

After I uploaded all his stories edited for the last book he wrote, he lost interest in the platform leaving me with the keys and the choice of what to do with his blog. It will remain on Hive as a virtual monument, and you can read his stories about Smederevo, albeit only in Serbian language, at the following link:

Рођен је у Смедереву и у том граду који је веома волео, провео је читав живот. Писао је књиге о свом граду. На Хајв сам га довео препоруком да своје приче о Смедереву може поставити ту и одмах добити реакције читалаца. Није га занимало учење правила платформе, па је мене одредио за администратора странице.

Пошто сам поставио све његове приче приређене за последњу књигу коју је написао, изгубио је интересовање за платформу остављајући мени кључеве и избор шта даље са његовим блогом. Остаће на Хајву као виртуелни споменик, а његове приче о Смедереву на српском језику можете читати на следећем линку:

@hadzijaz/posts

He loved life and fishing more than computers. On a nice day you could always see him with a fishing rod on the banks of the Danube. He had numerous trophies from serious competitions.

Више је од рачунара волео живот и пецање. На леп дан увек сте га могли видети са штапом на обали Дунава. Имао је бројне трофеје са озбиљних такмичења.

^{Photo by @Lighteye}

He was devoted to the church and sang in the church choir at the Cathedral of St. Sava in Belgrade. In Smederevo, he was known for the fact that, as a young man, he rebelliously lit a Christmas tree on Orthodox Christmas during the Titoist regime.

Био је привржен цркви и певао је у црквеном хору при храму Светог Саве у Београду. У Смедереву је иначе био познат по томе што је као младић, бунтовнички палио бадњак на православни Божић у титоистичком режиму.

Zoran uz svece.jpg
^{Photo by: Milan Tomaš / Снимио: Милан Томаш}

We, who knew him better, will remember him most often like this, in his advertising studio where he designed company logoes and propaganda materials for small entrepreneurs from Smederevo and the surrounding area.

Ми, који смо га боље познавали, сећаћемо га се најчешће овако, у његовом рекламном студију у коме је дизајнирао фирме и пропагандне материјале за мале привреднике из Смедерева и околине.

^{Photo by @Lighteye}

And as the great Bulgakov said: “Of course man is mortal, but that’s only half the problem. The trouble is that mortality sometimes comes to him so suddenly!” That suddenness leaves the most difficult impression of vagueness and irretrievably lost experiences that each person, as his or hers greatest treasure, takes with them on their last journey.

He left behind five wonderful children and three grandchildren.

И као што рече велики Булгаков: „Да, човек је смртан, али није у томе сва невоља. Лоше је то што је он понекад изненада смртан!“ Та изненадност оставља онај најтежи утисак недоречености и неповратно изгубљених искустава које сваки човек, као највећу драгоценост, носи са собом на последње путовање.

За собом је оставио петоро дивне деце и троје унучади.

^{Photo by @Lighteye}