^{Source / Извор: Times of India}

Each year, April brings an end to the seasonal epidemic of respiratory infections in the northern hemisphere. From now on, corporate media must redouble their efforts to intimidate the herd…

The latest media ‘horror’ comes from India. The corporate media is full of poignant appeals from exhausted doctors who are desperately calling for vaccination, photos of bonfires on which Indians are burning Covid victims, and panicked reports of a ‘new strain’ threatening to spread around the World. As you can already guess, all these reports are mere manipulation and an outright lies. Let’s go point-by-point. If we look for India on the world list of Covid-19 mortality rates, we will have to dive into the lower half – data from yesterday, April 29th 2021:

Април сваке године доноси крај сезонске епидемије респираторних инфекција на северној полулопти. Од овог тренутка, корпоративни медији морају да удвоструче напоре око застрашивања стада…

Најновији медијски ‘ужас’ долази из Индије. Корпоративни медији препуни су дирљивих позива изнурених лекара који очајнички позивају на вакцинацију, фотографија ломача на којима Индијци спаљују мртве и паничних извештаја о ‘новом соју’ који прети да се прошири по читавом свету. Као што већ можете претпоставити, сви ти извештаји су пука манипулација и отворена лаж. Идемо редом. Ако на светској листи стопе смртности од ковида-19 потражимо Индију, мораћемо да заронимо у доњу половину – подаци су од јуче, 29. априла 2021:

Thus, mortality from Covid is almost 19 TIMES LOWER than in Hungary or the Czech Republic, is lower than in all EU countries and almost 13 TIMES LOWER than in Great Britain, whose official data we recently saw, and which say that 2020 was ranked only twentieth in terms of mortality out of the last thirty years!

Let’s look at the most common causes of death in the world and in India:

Дакле, смртност од ковида је скоро 19 ПУТА МАЊА него у Мађарској или Чешкој, мања је него у свим ЕУ државама и скоро 13 ПУТА МАЊА него у Великој Британији, чије смо званичне податке недавно видели, а који кажу да је 2020. била тек на двадесетом месту по смртности у последњих тридесет година!

Погледајмо онда који су најчешћи узроци смрти у свету и у Индији:

^{Source / Извор: Times of India}

We see again what the corporate media does not mention – there are many more deaths from serious diseases whose treatment has been disrupted due to the coronavirus theater! As Sanjeev Sabhlock observes in the Times of India:

“27,000 people die everyday in India. This includes 2,000 from diarrhoea and 1,200 from TB (vaccinations for which have been disrupted by the pandemic).”

Jo Nash, who lived in India until recently and still has many contacts out there, has written a very good piece for Left Lockdown Sceptics putting the current figures in context – something no mainstream outlet seems to have any interest in doing. He says:

“Delhi, the focus of the media’s messaging, and the source of many of the media’s horrifying scenes of suffering, has the most toxic air in the world which often leads to the city having to close down due to the widespread effects on respiratory health…

Respiratory diseases including COPD, TB, and respiratory tract infections like bronchitis leading to pneumonia are always among the top ten killers in India. These conditions are severely aggravated by air pollution and often require oxygen which can be in short supply during air pollution crises…”

Поново видимо оно што корпоративни медији не помињу – много више се умире од тежих болести чије је лечење обустављено услед корона театра! Као што је приметио Санџив Саблок у „Индијском Тајмсу“:

„Свакога дана у Индији умире 27.000 људи. Тај број укључује 2000 случајева дијареје и 1200 случајева туберкулозе (чија је вакцинација прекинута пандемијом).“

Џо Неш, који је донедавно живео у Индији и још увек има много контаката, написао је врло добар чланак за левичарски лист супротстављен закључавању, стављајући тренутне бројке у контекст – нешто што изгледа да ниједном корпоративном медију није у интересу. Он каже:

„Делхи, који је у фокусу медија и извор многих застрашујућих сцена страдања, има најотровнији ваздух на свету што често доводи до затварања града због широко распрострањених ефеката по здравље дисајних органа…

Болести респираторног система, укључујући ХОБП (хроничне опструктивне болести плућа), туберкулозу и инфекције респираторног тракта попут бронхитиса који доводи до упале плућа, увек су међу десет највећих убица у Индији. Ови услови су озбиљно отежани загађењем ваздуха и често захтевају кисеоник који може бити дефицитаран током криза са загађењем ваздуха…“

^{Source / Извор: Times of India}

And no one from the corporate media will bother to explain the following paradox: How is it possible that mortality is terribly increased – as they say – only after the vaccination! Because, according to the Ministry of Health and Family Welfare of the Government of India, more than 152 million people have been vaccinated to date:

И нико се из корпоративних медија неће потрудити да објасни следећи парадокс: Како је могуће да је смртност стравично повећана – као што они кажу – тек након вакцинације! Јер, према подацима министарства здравља Индијске владе, до данас је вакцинисано више од 152 милиона становника:

^{Source / Извор: Government of India}

And as for the terrible bonfires… Burning the dead is a common way of burial in the tradition of the Hindu people. Moreover, in India and Nepal, the practice of burning a living wife at a bonfire with her late husband, or burying her alive in a grave, was widespread. This custom is named after the goddess Sati, wife of Shiva, who burned herself to protest her father’s ill-treatment of her husband.

Nepal officially banned this custom in 1920, and in India Prevention of Sati Act was not adopted until 1987.

А што се тиче стравичних ломача… Спаљивање мртвих је уобичајени начин сахране у традицији Хинду народа. Штавише, у Индији и Непалу била је раширена пракса спаљивања живе супруге на ломачи са покојним мужем, или закопавања у гроб. Овај обичај назван је по богињи Сати, Шивиној жени, која се спалила из протеста због тога што се њен отац лоше опходио према њеном мужу.

Непал је овај обичај званично забранио 1920. а у Индији је тек 1987 донет Закон о забрани Сати обичаја.