Dolazak Alana Forda
Do sredine devedesetih godina prošlog veka deca su odrastala uz stripove. Stripovi su se čitali i slobodno i krišom. Stripovi su bili glavni krivci za dečje ludosti, pošto roditelji nikad ne mogu da budu krivi što ne znaju da vaspitaju svoju decu. Tako roditelji nisu baš bili blagonakloni ka ovoj vrsti literature. Smatrali su da stripovi zaglupljuju decu i odvraćaju im pažnju sa životno važnih stvari kao što je škola, pa su ih terali da se posvete knjizi i okanu te jeftine literature. A deca, šta će, otvore knjigu i uzmu da uče. Roditelji bi prestali da popuju zadovoljni što su im deca zagledana u knjigu. A da su samo znali da su deca u otvorenu knjigu umetnula strip... Deca su na isti način maskirala stripove i u školi na dosadnim časovima. Stripovi su se kasnije razmenjivali, pozajmljivali, prepričavali... Ukratko, stripovi su zbližavali ljude.
Čitali su se Tarzan, Rip Kirbi, Modesti Blejz, Fantom, Komandant Mrak, Veliki Blek, Ken Parker, Zagor, Mister No, Dilan Dog, Marti Misterija, Gaša Gaston, Tin Tin, Asteriks... A onda se jednog majskog dana 1969. pojavio strip potpuno drugačiji od svih ostalih - Alan Ford scenariste Lučana Sekija Bunkera i crtača Roberta Raviole Magnusa. Iako se mnogi od gore navedinih stripova čitaju i danas, nijedan od njih nije prihvaćen kao Alan Ford.
Za razliku od drugih stripova u kojima je naslovni junak bio centralna figura, u Alanu Fordu je glavni lik bila grupa od sedam likova. To je bila parodija na tada popularne detektivske stripove. Literarni i stripovski detektivi su bili ideal čojstva i junaštva, super sposobni, inteligentni i uspevali su ne samo da pobede najlukavije zlikovce, već i da u svakoj epizodi smotaju po jednu žensku. S druge strane, naslovni lik Alan Ford je trapav, naivan i veoma neuspešan zavodnik, a takvi su i njegovi kompanjoni.
Ali nije bio samo parodija. To je bila politička satira koja je fantastično opisivala odnos vlasti prema narodu i obratno. Broj 1, vođa grupe TNT, je bio oličenje vrhovne vlasti koja narodu deli mrvice, dok za sebe zadržava silno bogatsvo.
Sve ove osobine same po sebi nisu bile dovoljne da strip primi u narod. Za to je, pre svega, bio zaslužan odličan prevod Nenada Briksija. Opet, ni prevod nije bio presudan za opšte prihvatanje Alana Forda u Jugoslaviji. Lazar Džamić je u knjizi Cvjećarnica u kući cveća - kako smo usvojili i živeli Alana Forda lepo primetio da su Jugosloveni u tom stripu videli sami sebe. Džamić je analizirao svakog lika ponaosob i nalazio njegov paritet u jugoslovenskom društvu. Svaka porodica je imala bar po jednog člana koji je odgovarao nekom od glavnih likova ovog stripa. U svakoj porodici je postojao Broj 1, starkelja koji je svima lupao šljage i delio crkavicu za džeparac. Svaka porodica je imala nekog Grunfa koji je od gomile starih stvari pravio jednu novu koja je jedva služila svrsi. Svaka porodica je imala Jeremiju, dedu koji boluje od svih mogućih bolesti i tako dalje. Džamić je primetio da Jugosloveni Alana Forda nisu samo čitali, već i živeli.
Mi Alana Forda živimo i danas. Mnoge scene iz svakodnevnog političkog života mi liče na scene iz Alana Forda koje sam čitao još kao osnovac. Sećam se kada je Siđinping dolazio u Smederevo da preuzme železaru. Taj događaj sam gledao na TV-u u direktnom prenosu. Vlasti su radnike železare postrojile kraj puta da parolama pozdravljaju kineskog predsednika kao mesiju. Moram napomenuti da o odnosima Srbije i Kine ima lepo mišljenje i da veoma cenim kinesku kulturu, naročito kung fu filozofiju. Ali doček kineskog predsednika u Smederevu je bio zaista komičan. Scena smorenih radnika koji drže odštampane parole s optimističnim i šlihtarskim porukama me je podsetila na Alana Forda. To mi je izmamilo grohotan smeh. Ponašanje današnjih političara, i onih na vlasti i onih u opoziciji, veoma podseća na njihove fiktivne kolege iz Alana Forda.
Izložba
Gostujuća izložba Alan Ford trči počasni krug je priređena povodom dana Muzeja Jugoslavije u organizaciji Muzeja Jugoslavije i Instituta za kulturu i obrazovanje iz Ljubljane u saradnji sa Nacionalnom galerijom Slovenije, Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu i Jugoslovenskom kinotekom. Autor izložbe je Rok Glavan, direktor Instituta za kulturu i obrazovanje. Predstavljene su 152 originalne table koje je nacrtao Roberto Raviola Magnus, tri naslovna crteža Paola Pifarerija, jedna epizoda o Titu koju je napravio jedan Slovenac i objavio u časopisu Mladina, kao i retka izdanja iz belog sveta.
Izložba je podeljena po odeljcima. Svaki član grupe TNT ima svoj odeljak uz opis lika na srpskom i engleskom jeziku. Poseban odeljak imaju Grunfovi pronalasci, kao i priče Broja 1. Neprijatelji grupe imaju svoj odeljak, s tim što Superhik ima svoj poseban odeljak. Poseban pano zauzimaju replike iz stripa koje je narod rado citirao u svakodnevnom govoru. Ostavljen je i pano na kojem posetioci mogu ispisati alanfordovske mudrosti. U postavku je uvršćena i replika invalidskih kolica Broja 1, kao i ambijenti u kojima je strip najviše čitan - đačka klupa i klozetska šolja.
Ako ste zainteresovani izložbu možete posetiti do 31. januara 2021. Cena ulaznice u muzej je 400 dinara. Vredi.