Паника поводом фејсбукове криптовалуте зване „либра“, сели се из Америке у Европу… И какве су разлике између дигиталних валута и криптовалута — централизованих и децентрализованих?

* * * Original text in English * * *

Француско министарство финансија оцењује да је фејсбукова дигитална валута „либра“ превише ризична да би јој био одобрен развој у Европи.

„Бриге око „либра“ су озбиљне. Зато желим да кажем веома јасно: Под овим условима не можемо да одобримо развој „либре“ на тлу Европе“, изјавио је Бруно Ле Мер, говорећи на конференцији ОЕЦД-а у Паризу у четвртак. Он је навео системске ризике које нови дигитални новчић може представљати за европско тржиште. Они укључују финансијске ризике, ризике за суверенитет валута других земаља и потенцијалне злоупотребе тржишне доминације.

alt
Приказ виртуалне валуте изложене испред логотипа „либре“ на овој илустрацији, 21. јун 2019. © Ројтерс / Дадо Рувић

Ле Мер је већ изразио негативно мишљење о новој криптовалути од тренутка кад је Фејсбук представио пројекат у јуну. Између осталог, именовао је проблеме с прањем новца и финансирањем тероризма, који би се потенцијално могли појавити након што новчић буде пуштен у промет. Министар је такође рекао да је разговарао са председником Европске централне банке Мариом Драгијем и Кристином Лагард, будућим шефом ЕЦБ-а, о стварању „јавне дигиталне валуте“ која би очигледно била супротстављена „либри“ и сличним стварима.

За разлику од валута иза којих стоје централне банке, „либру“ треба да регулише независна непрофитна организација са седиштем у Швајцарској која је названа „Удружење Либра“ (Libra Association). Како је откривено у среду, „Удружење Либра“ поднеће захтев за дозволу за платни промет у Швајцарској, у кораку којим се потврђује да је та земља изабрана као домаћин главног надзорног органа „либре“.

Фејсбук је, заједно са 27 других компанија као што су ПејПал, Виза и Мастеркард, један од оснивача „Удружење Либра“. Према оснивачима, главни циљ пројекта „либре“ је омогућавање брзог и јефтиног плаћања и новчаних трансфера међу људима широм света. Фејсбук је исто тако већ истакао да ће „либра“ бити подржана традиционалним валутама положеним на банкарске рачуне, што би требало да повећа поверење у нови дигитални новчић.

Фејсбукова намера да лансира сопствену криптовалуту дочекана је са забринутошћу и скепсом у многим земљама, као и у крипто круговима. Пре Француске, власти у Великој Британији, САД и Русији су такође изразиле забринутост да би „либра“ могла да створи ризике за глобални финансијски систем због неконтролисаног протока капитала. Међутим, очекује се да ће нова криптовалута бити представљена на глобалном нивоу у првом кварталу 2020. године, ако то одобре регулаторна тела.

Изворни текст: https://www.rt.com/business/468667-france-libra-cannot-authorize/

* * * Крај превода * * *

Коментар:

Искористићемо овај текст да укратко објаснимо терминолошки проблем и разлике међу дигиталним валутама. Дакле, поделићемо све дигиталне валуте у три групе:

Централизоване дигиталне валуте незаштићене криптографијом
Централизоване дигиталне валуте заштићене криптографијом — централизоване криптовалуте
Децентрализоване дигиталне валуте заштићене криптографијом — децентрализоване криптовалуте

1. Централизоване дигиталне валуте незаштићене криптографијом

Можда многи од вас тога још нису свесни, али сви ми користимо ову врсту „новца“. Да, то су све ове фијат валуте које вучете по џеповима и њима плаћате свакодневне ситнице. Дигиталне валуте су почеле као папирни новац, али данас, на пример, само око 10% долара налази се одштампано на папиру — све остало су само електронске бројке на рачунарима банака и других финансијских институција. Слично је и са другим „сувереним“ валутама, међу којима је и српски динар. Централизоване дигиталне валуте зависе од посредника који за њих „гарантују“, и који њима манипулишу, увек на штету народа. Захваљујући тим „посредницима од поверења“, могуће су ствари као што је била инфлација у Савезној Републици Југославији, која је потпуно опустошила државу у периоду од 1990-1993, и у том тренутку била је највиша инфлација у историји човечанства. У међувремену надмашиле су је инфлације у Зимбабвеу и Венецуели, а данас и Аргентина напада рекорд. Толико о поштеним посредницима и институцијама од поверења…

2. Централизоване криптовалуте

Централизоване дигиталне валуте заштићене криптографијом — скраћено речено централизоване криптовалуте — виши су ниво преваре. Уместо папирне интерпретације дигиталног новца, добијате лажну безбедност сопствене шифре. Ово је много гора превара од централизованих дигиталних валута, јер код ових других можете привремено задржати макар делић вредности држањем готовине, односно папира, док вам га инфлација у потпуности не обезвреди. Код централизованих криптовалута, онај ко контролише ту криптовалуту може да вас лиши средстава у тренутку без обзира на вашу шифру. Цукерберг се већ „похвалио“ да либру неће бити могуће користити у државама које су под санкцијама Сједињених Држава. Ствар је, дакле, јасна. Централизоване криптовалуте су домен држава, институција и корпорација. Хијерархијска природа ових организација им не допушта издавање било чега што не могу да контролишу. Коруптивна организација једино може да понуди коруптивну валуту. Већ имамо примере. Познати су нам венецуелански „петро“, и поменута фејсбукова „либра“ — као државни и корпоративни покушај те најопасније врсте преварних валута. Али најгора од свих превара биће свакако „јавна дигитална валута“ о којој маштају Европска Централна Банка и ММФ…

3. Децентрализоване криптовалуте

Децентрализоване дигиталне валуте заштићене криптографијом — скраћено децентрализоване криптовалуте — представљају чин отпора институционалним преварантима и једини начин да појединац заштити сопствену вредност пред разорним и добро разрађеним механизмом пљачке и уништења. Модел за ваљане децентрализоване криптовалуте поставио је биткоин. Биткоин није исто што и либра — он је потпуно супротан њој. Најкраће, либра је болест, биткоин је лек. Ако желите да видите које су децентрализоване криптовалуте сем биткоина добре за очување вредности, потражите документацију, изворни код и погледајте да ли је консензус механизам заштите од злоупотребе тзв. PoW (Proof-of-Work). Даље су ствари једноставне: 1) ако изворни код није отворен, у питању је превара и не трудите се даље око те „валуте“. 2) ако је изворни код отворен (ако га можете преузети и прегледати) а консензус механизам заштите од злоупотребе је тзв. PoS (Proof-of-Stake), валута је обично погодна за свакодневна плаћања, али никако и за „штедњу“, односно чување вредности сакупљањем те валуте. Најбоље средство обезбеђења вредности међу децентрализованим криптовалутама свакако је сам биткоин, а после њега и његови огранци — директни као што је биткоин кеш или биткоин СВ, или индиректни као што је лајткоин. Свакако још треба поменути монеро који има додатно обезбеђење приватности, и етеријум, који је још увек бољи на плану идеје него на плану реализације. Међу децентрализованим криптовалутама погодним за плаћање свакодневних ствари и врло брзе трансакције, предњаче стим и СБД (стим долар) са наше, Стимит платформе, као и ЕОС. Даљу потрагу можете наставити сами, на пример преко странице CryptoCompare. Са срећом, јер је број криптовалута увелико премашио 2000.