Девет година прошло је од 3. јануара 2009. кад је у рад пуштен први блокчеин протокол, данас глобално познат као Биткоин — упркос томе, концепт децентрализованих криптовалута и технологија на којој су засноване, још нису допрле до већине људи…

Недоумице су углавном изазване површним посматрањем вести о биткоину, непрофесионалним или чак намерно погрешним извештавањем у медијима главног тока, и предрасудама понетим из свеприсутног глобалног финансијског система преварних папирних фијат валута.

Пошто на српском језику нема готово никакве подршке која би људима приближила истину о технологији, треба однекуд почети. Ја нисам програмер и зато не могу да се сматрам стручњаком за област криптовалута, али прочитао сам довољно да на одређена, најчешћа питања могу покушати да одговорим. Уколико мојим одговорима не будете задовољни и ако разумете енглески језик, веома детаљна и јасна објашњења можете добити из књига и предавања Андреаса Антонопулоса који јесте програмер и стручњак за безбедност рачунарских система — дакле, човек с највишим квалификацијама за ову област.

Питање од кога се вероватно најбоље може почети, упутио је Hive account@dejan.vuckovic, и оно гласи:

На чему се базира отпорност биткоина и осталих крипто валута према вредности фиат валута? Јасно ми је да изузимање централне емисије уклања могућност за многе устаљене економске манипулације, али и даље ми је потпуна мистерија на чему је базирана отпорност ка краху фиат валута?

Кратак одговор могао би да гласи: Отпорност Биткоина и осталих ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНИХ криптовалута заснива се на истом принципу због кога ни злато не може пропасти. И злато и Биткоин имају особине правог новца, које папирне (преварне) фијат валуте немају. Које су то особине које чине прави новац?

Да би нешто могло да буде новац, мора да има две особине:

да је ретко (што значи да је чувар вредности),
и да је употребљиво у размени вредности.

Из овога се може извући важан закључак о томе шта новац није: НИЈЕ НОВАЦ оно што владе националних држава могу да штампају до миле воље! Папирни „новац“ је ушао у употребу као потврда о поседовању правог новца (племенитих метала), и ту функцију је имао све до 15. августа 1971, кад је Ричард Никсон раскинуо бретонвудски споразум из 1944, објављујући да долар више нема покриће у злату. У том тренутку, наштампана папирна (доларска) вредност превазилазила је постојеће златне резерве Сједињених Држава чак осам пута! Од тог тренутка, све папирне валуте, које су бретонвудским споразумом суштински биле везане за долар као резервну светску валуту, постале су фијат (без покрића), односно постале су отворена и беспризорна превара срачуната на преливање богатства — најбогатијима, то јест онима који су имали контролу над штампањем преваре! Само папирне преваре могу пропасти — прави новац остаје као мерило вредности, јер је прави новац!

Вратимо се сад условима које треба испунити да би нешто било новац. Оба наведена услова Биткоин испуњава боље него злато. Ево како изгледа то поређење:


Злато	Биткоин
1. Количина злата је ограничена, али непозната. Сваког дана изрудари се нова количина.	1. Количина Биткоина је ограничена на 21 милион. У оптицају их никад неће бити толико.
2. Због физичких својстава, злато је могуће контролисати.	2. Биткоин нема физичка, већ математичка својства, те га стога није могуће контролисати.
3. Због физичких својстава, златом није могуће плаћати преко мреже.	3. Биткоин је створен да би омогућио ефикасно, безбедно и јефтино плаћање преко мреже.
4. Злато је неуништиво, траје од постанка васионе и само мења облик.	4. Биткоин је неуништив док траје мрежа.

Дакле, пита ли се ко у чему злато има покриће? Његово покриће су његова физичка својства. Биткоин има покриће у најјачој сили познате васионе — у математици. Биткоин је математика. Његово покриће су његова математичка својства. Он је мера. Хладна и објективна. И као што еталон метра у Паризу не може пропасти, јер је апстрактна мера, тако се све остале фијат валуте мере према Биткоину. Јасно је да све оне катастрофално краће или дуже од мере не могу да ваљају. Не расте Биткоин, него се народ ослобађа све већих количина дивљачки наштампаног безвредног папира, и Биткоин само ту количину разоткрива. Кад фијат валуте пропадну, ДЕЦЕНТРАЛИЗОВАНЕ криптовалуте нужно ће преузети финансијски систем као појас за спасавање (Волстрит је управо почео да се хвата појаса) — а Биткоин ће вероватно послужити као еталон, односно обрачунско средство према осталим валутама. Ту функцију могао би да обавља чак и у случају да више не остане ни један једини сатоши у оптицају!

И једно дискретно упозорење: До корекције вредности децентрализованих криптовалута свакако ће доћи, али не пре него што папирне валуте потпуно пропадну!

Мајк Малони и Андреас Антонопулос у својим предавањима описују садашњи систем фијат валута као производ масовне халуцинације. Она се састоји у томе што људи верују да институције (ММФ, Светска банка, влада, централна банка, пословне банке, осигуравајуће компаније…) могу да гарантују вредност. Истина је међутим, да су све те инситуције по својој централизованој природи коруптивне, и да могу народу да гарантују једино пљачку вредности. Сад се појавио систем који ту пљачку спречава, и свима који халуцинирају то делује невероватно. Чак и професору економије Стиву Кину, кога веома ценим, али он једноставно не разуме технологију.

Међутим, најлепше од свега је то што неразумевање професора, бирократа, банкстера и свих „нобеловских“ и медијских кловнова, не може да спречи велику промену света. Она је увелико у току.