[This Text in English] Имате ли старе објективе из аналогне ере? Могу ли они имати други живот у дигиталном свету? Немојте их још бацати!

Данас имамо два кандидата за наш брзи тест квалитета, и оба ће бити упоређена с модерним зум објективом какав обично при куповини иде уз тело камере. Директан разлог за њихово изношење из архиве била је појава апарата без огледала. Зашто? Јер, ручно фокусирање са старим објективима на дигиталним рефлексним (DSLR) фотоапаратима увек је било веома непоуздано. Унапређењем помагала за ручно фокусирање унутар нове генерације нерефлексних (MILC) апарата, тај посао је много олакшан, тако да они поново постају употребљиви. И онда, шта можемо очекивати од старе оптике направљене за филм?

Такмичари

Данас имамо, у црвеном углу:

Никонов Nikkor 35mm f/2 познат и као NIKKOR-Auto, AI и AI-s, прављен у неколико верзија од 1965. до 2005.

Преглед	Nikon Nikkor 35mm f/2
Монтажа	F бајонет, метални
Оптика	8 елемената у 6 група
Видни угао	62 степена
Мин. фокус	30 cm
Бленда	7 листића (затвара се до 22 без полукорака)

А у плавом углу:

Carl Zeiss Jena MC Flektogon 35mm f/2.4 (са M42 навојем), који је такође прављен и у Б верзији, са Практика бајонетом и елекро контактима, с почетком производње пре више од 40 година.

Преглед	Carl Zeiss Jena MC Flektogon 35mm f/2.4
Монтажа	M42 универзални навој, метални
Оптика	6 елемената у 6 група
Видни угао	62 степена
Мин. фокус	19 cm
Бленда	6 листића (затвара се до 22, на пола бленде)

НАПОМЕНА

До овог теста дошло је прилично неочекивано, па нисам имао времена и простора да припремим озбиљну тест поставку. Екран рачунара и једнаки услови требало би да дају одговарајући релативан однос између објектива. Не очекујте прецизну и апсолутну процену квалитета. Хвала.

Досадан део — завиривање у пикселе

Ово је тест оштрине објектива. Оба имају само ручно фокусирање, тако да резултати зависе и од мојих старих и више не превише поузданих очију. Међутим, тест сам поновио неколико пута, па сматрам да је закључак објективан. Кренимо с поређењем ових старина. Оба имају дивну металну конструкцију, са прстеновима за фокусирање који се изузетно глатко окрећу. Кључна разлика на прстену бленде је у томе што се Цајс кликом зауставља на пола бленде, док Никон иде само на целу бленду. Оба је милина користити, посебно са нерефлексним фотоапаратима нове генерације који имају веома леп избор помагала за фокусирање. Искуство није баш тако пријатно као код Лајка апарата са даљиномером, али с добре стране, новчаник вам неће доживети инфаркт. Све пробне фотографије направљене су на ISO100. Крећемо са Никоном на f2.0…

Nikon f2.0, 1/85, центар	Zeiss N/A

Nikon f2.0, 1/85, доле десно	Zeiss N/A

На пуном отвору централна оштрина није спектакуларна, али уопште није лоша. Контраст није импресиван, што је разумљиво за тако стару оптику.

Nikon f2.8, 1/52, центар	Zeiss f2.4, 1/60, центар

Nikon f2.8, 1/52, доле десно	Zeiss f2.4, 1/60, доле десно

Пошто Цајс почиње на f2.4, а Никон нема кликове на пола бленде, морамо да упоредимо Никон на f2.8 са Цајсом на f2.4. Централна оштрина је нешто боља код Никона (урачунајте у то разлику у бленди), али рубна оштрина видљиво је боља код Никона. Контраст у центру је побољшан, док контраст на рубовима заостаје, посебно на Цајсу, где је видљиво вињетирање. Оба имају добро контролисане хроматске аберације.

Овде ћемо направити мало одступање. На f3.5, упоредићемо стари Цајс са модерним Fujinon XF 18-55mm f/2.8-4, на 35 мм и f/3.5, како бисмо видели колико је технологија напредовала током последњих 40 година:

Fujinon f3.6, 1/26, центар	Zeiss f3.5, 1/38, центар

Fujinon f3.6, 1/26, доле десно	Zeiss f3.5, 1/38, доле десно

Разлика је запањујућа. Модерни почетни зум далеко је бољи у сваком погледу у поређењу са старим објективима фиксне жижне даљине. Ако имате стари објектив, користите га свакако, али ако желите да купите стари, прво проверите да ли има смисла поред доступне модерне аутофокусне оптике почетног нивоа, рађене специфично за дигиталне фотоапарате.

Наставимо сад са поређењем Никон–Цајс на f/4.

Nikon f4, 1/27, центар	Zeiss f4, 1/27, центар

Nikon f4, 1/27, доле десно	Zeiss f4, 1/27, доле десно

На f/4, централна оштрина на оба објектива је врло добра, и док се рубна оштрина поправила на оба, Никон је и даље у јасној предности.

Nikon f5.6, 1/14, центар	Zeiss f5.6, 1/14, центар

Nikon f5.6, 1/14, доле десно	Zeiss f5.6, 1/14, доле десно

На f/5.6 централна оштрина је изврсна (опет је Никон нешто бољи), и много боља на рубовима, где се Цајс приближава Никону, али… ништа од награде.

Nikon f8, 1/7, центар	Zeiss f8, 1/6, центар

Nikon f8, 1/7, доле десно	Zeiss f8, 1/7, доле десно

на f/8 Никон је скоро савршен, а ни Цајс није далеко. Овде би био врх оштрине на оба објектива.

Nikon f11, 1/3, центар	Zeiss f11, 1/3, центар

Nikon f11, 1/3, доле десно	Zeiss f11, 1/3, доле десно

Скоро иста прича и на f/11…

Nikon f16, 1/2, центар	Zeiss f16, 1/2, центар

Nikon f16, 1/2, доле десно	Zeiss f16, 1/2, доле десно

На f/16 почињу проблеми са дифракцијом, и мада нису јако изражени, f/16 и f/22 користите само ако имате добар разлог.

Укратко, контраст и вињетирање релативно је лако исправити, тако да су оба објектива оптички још увек врло корисна. Никон има очигледно бољу оштрину, нарочито оштрину по рубовима слике, али исто тако има и мало топлији тон, док Цајс неутралније репродукује боје.

Примери реалне употребе

И док пиљење у пикселе може да вам да техничке одговоре, домаћи задатак нисте урадили док не прикажете слике из стварног света, што је једини начин да вам објектив покаже шта заиста може да уради. А кад смо већ поменули домаћи задатак… ево нашег омиљеног модела, Аце, како ради домаћи задатак из математике:

^{Fujifilm X-T20, Nikon, f2, 1/125, ISO2500}

^{Fujifilm X-T20, Zeiss, f2.4, 1/125, ISO4000}

^{Fujifilm X-T20, Nikon, f2, 1/125, ISO1600}

^{Fujifilm X-T20, Zeiss, f2.4, 1/125, ISO1600}

Закључак

Горњи примери направљени су под светлом класичне сијалице с волфрамовим влакном и боје су благо кориговане. Корекција је потврдила да Никон даје нешто топлији тон. Оптички гледано, Никон је очигледно бољи, али Цајс има једну јединствену особину – врло кратку минималну фокусну удаљеност. Она је чак краћа него на неким наменским макро објективима! Готово да имате макро функцију на овом објективу, а имате ја заиста са реверзним макро прстеном. Овде имамо неколико фотографија ситног јесењег цвећа на минималној удаљености (без реверзног прстена) и са отвореном блендом:

^{Fujifilm X-T20, Zeiss, f2.4, 1/850, ISO200}

^{Fujifilm X-T20, Zeiss, f2.4, 1/3500, ISO400}

^{Fujifilm X-T20, Zeiss, f2.4, 1/3000, ISO400}

Квалитет позадинског замућења одувек је био Цајсов заштитни знак, тако да га имате и овде. При минималној фокусној даљини и с пуним отвором бленде, Цајсу недостају оштрина и контраст, али за макро фотографије, бленду ћете ионако морати да затворите како бисте повећали дубинску оштрину (DOF). Ако објектив монтирате реверзно, мораћете да почнете од f8 и даље. На пример:

Ocev sat-DSCF0806-fs-steemit.JPG
^{Fujifilm X-T20, Zeiss 35mm (reverse), f11, 1/90 sec, ISO12800}

Оштрине овде има на претек, зар не?

Захвалност

Никонов Nikkor 35mm f/2 објектив љубазно је на овај тест уступио професионални фотограф Зоран Марјановић, чије радове можете видети на овом линку. Велико хвала!