O, море сурово!
О, море плаво!
О, моја чворновата морнарска главо!
Много ме пута ветар шљапио,
много сам горких бура искапио,
али бар сам се и сунца напио!
Сад и сам схватам како се хоће,
како се жели,
како се може
и у самоћу и ван самоће:
даље од своје тесне коже.
Сад и сам умем да се пружим,
да себе учиним за осмех дужем,
да себе учиним за памет дужим,
да срце своје ван себе држим.
Срце се нема да се има,
срце се има да га даш свима.
Мика Антић „Друга страна ветра“
Ове фотографије сам начинила када смо обилазили грчке плаже којима се углавном може прићи с мора. Одабир брода је био лак - овај капетан ми је уливао поверење. Има поглед и држање уметника. Стихови Мике Антића као да описују баш њега.
