Zdravo svima, danas sam odlučio da otpočnem jedan "NBA serijal" u smislu da pišem nešto o najvećim NBA zvezdama u istoriji lige. Ne znam koliko vas prati košarku, prvenstveno NBA, ali za vas koji pratite nadam se da će vam se svideti. Počeću sa najboljim bekovima lige.
Danas ću pričati o Pete Maravich-u. Njega bih stavio na mesto broj 10, i to iz jednog jedinog razloga- zato što je igrao u pogrešnoj eri košarke. Naime, bio je izvanredan šuter, odlične ulaze je imao kao i kontrolu lopte. Ali činjenica da se u tadašnjoj NBA ligi više pažnja posvećivala centrima i uglavnoj su oko njih građeni timovi, kao i činjenica da tada nije postojala linija za tri poena, nego je svaki šut nosio 2, njegova atraktivnost nije dostigla punu vrednost. Ko zna kako bi se rangirao u današnjoj NBA ligi, verovatno u top5 IGRAČA lige, a ne samo bekova.
Rođen je u Aliquippi, Pennsylvania deo metropole u Pittsburgh-u. Otac mu je bio izbeglica iz Srbije i bivši profesionalni košarkaš, pa ga je od malena učio trikovima kontrole lopte, ulazima, šutevima i sličnim osnovama košarke. Maravicha je košarka obuzela i već od sedme godine počeo je intenzivno da trenira nekoliko sati dnevno.
Marevich je igrao za Daniel High School u Central, South Carolini, godinu dana pre nego što je krenuo u školu.Kasnije u životu želeo je da igra za West Virginia University u zapadnoj Virdžiniji, ali je NCAA (National Collegiate Athletic Association) zabranila brucošima da igraju sa starijim srednjoškolcima već su napravili novo takmičenje za njih. Međutim, Marevich je to dobro podneo, u prvoj utakmici je dao neverovatnih 50 poena, uz 14 skokova i 11 asistencija. Za samo 3 sezone igranja u NCCA ligi Maverich je postigao 3667 poena, po sezonama 1138,1148 i 1381,dok je to u proseku bilo 43.8 , 44.2 , 44.5 poena po utakmici.
Draftovan je 1970 godine od strane Atlanta Hawks-a kao 3 pik prve runde. Međutim, nije se baš snašao u Atlanti, tj nije u potpunosti iskorišćen njegov talenat iz razloga sto su Hawks-i već imali snajnog šutera Lou Hudson-a. Ipak, odigrao je 81 utakmicu na kojoj je beležio 23,2 poena u proseku i to je bilo sasvim dovoljno da bi postao ROY ( rookie of the year). U Atlanti se zadržao 4 godine i kasnije je draftovan u New Orleans Jazz.
Na leto 1974 New Orleans Jazz-ima je trebalo neko uzbuđene u smislu nekog oatraktivnog igrača, pošto su igrali nezanimljivu košarku, i nisu mogli da popune tribine. To je sve promenio Maverich. U prvoj sezoni belezio je 21.5 poena po utakmici ,ali to nije pomoglo da se izbegne NAJGORI skor New Orleans Jazz-a u istoriji franšize- 23-59 odnos pobeda i poraza. Uprava Jazz-a potrudila se da izgradi tim oko Maverich-a i samim tim mu poboljšaju situaciju u klubu, to je doprinelo NAJBOLJEM skoru u istoriji franšize -38-44 odnos pobeda i poraza. Međutim, ni to nije bilo dovoljno da se uhvati nedostižno postseason play takmičenje (slično kao današnji play-off). U ovoj sezoni je bio ograničen na 62 utakmice zbog mnogobrojnih povreda koje su na kraju i srušile njegovu karijeru. Ipak, uspeo je da zabeleži neverovatnih 25,9 poena ( treci lider po poenima) obzirom na povrede. Sezona nakon ove mu je možda i najbolja sezona ikada, beležio je 31.5 poena po utakmici, čak je u jednoj utakmici dao 68 poena protiv Knicks-a. Samo tri igrača su postigla više poena od njega, Wilt Chamberlain, Elgin Baylor i Devin Booker ( ko god je gledao utakmicu između Suns-a i Bostona zna kako je Booker tih 70 poena, čista nameštaljka).
Godine 1979-1980 preselio se u Utah Jazz. Problemi sa zglobom nisu prestajali i odigrao je bukvalno 17 utakmica za celu sezonu, i tada je već shvatao da mu je vreme da se penzioniše. Pošto više nije bilo mesta u timu za njega do januara 1980 sedeo je na klupi Utah-e i potom se preselio u Boston Celtics, tada najjačim tim lige koji je predvodio jedna od najvećih legendi ove lige, Larry Bird. On se prilagodio Bird-ovom stilu igre, kao "pomagač kad zagusti" i samim tim je napravljen do tada najbolji skor koja je neka fransiza imala na kraju regularnog dela sezone 61-21. Te sezone je uvedena linija 7.25 , tj. šut za tri poena. Možda i prekasno za Marevicha koji je kroz celu svoju karijeru uzimao daljinarske šuteve. I tek se tu videlo njegovo umeće, pošto je imao neverovatnih 68% za tri poena ( do danas niko to nije nadmašio). Ali zbog povreda koje su mu ometale karijeru te sezone morao je da se penzioniše.
Statistika u regularnog dela sezone, tokom čitave karijere:
Statistika u play-offa, tokom čitave karijere:
Tokom svoje desetogodišnje karijere beležio je prosečno 24.2 poena, uz to i 5.4 asistencije na 658 utakmica. Godine 1987 primljen je u dvoranu slavnih (the Naismith Memorial Basketball Hall of Fame), a njegov dres broj 7 penzionisan je od strane Utah Jazz i New Orleans Jazz( danasnji New Orleans Pelicans), kao i njegov broj 44 od strane Atlanta Hawksa.
To bi bilo to za sad, nadam se da ste uživali isto koliko i ja pisajući ovaj tekst. Za kraj evo top 10 poteza Pete Maravich-a
