Geografski informacioni sistemi imaju veoma dug razvojni put, a sami začeci se mogu povezati sa praćenjem epidemija kolere u 19. veku, tako što su se pojedinačni slučajevi evidentirali na kartama sredina u kojima se bolest javljala, što je stvaralo jednu širu sliku koja je mogla da ukaže na izvore zaraze i žarišta u kojima je trebalo delovati. Početkom 20. veka razvila se praksa prikazivanja raličitih nivoa geografskih informacija kroz namenski kreirane mape, čime se moglo pristupiti temeljnijoj analizi jednog terena. Sa razvojem tehnologije došlo je do digitalizacije podataka, a izvori informacija postali su daleko brojniji, što dovodi do stvaranja bržih, pouzdanijih i, što je najvažnije, raznolikih mogućnosti za prikazivanje podataka. [1]

Slika 1: Mapiranje izvora kolere (Source: Public domain)

Geografski informacioni sistemi danas predstavljaju složena softverska rešenja koja su osposobljena da prikupljaju, skladište, obrađuju i prikazuju geografske informacije i podatke u oblicima koji mogu biti veoma korisni prilikom donošenja odluka koje se tiču prostornog planiranja. Krajem devedesetih godina prošlog veka javlja se termin PPGIS (Public Participation Geographic Information System), usled težnje da se tradicionalni alati u ovom domenu, približe široj populaciji. Ideja je bila vrlo praktična i svodila se na uključivanje marginalizovanih grupa, kao i svih onih koje su bivale odbijene ili nedovoljno podstaknute dotadašnjim pristupom organizovanja procesa participacije. Težnja da što šira populacija učestvuje u kreiranju i donošenju odluka koje se tiču životne sredine dobija potpuno novu dimenziju sa razvojem interneta i njegove uloge u ljudskoj svakodnevnici. Softverska rešenja poput programa ArcGis, MangoMap, GisCloud i mnogih drugih podrazumevaju operacije u onlajn okruženju, čime postaju dostupni milionima potencijalnih korisnika koji u zavisnosti od svojih potreba mogu vršiti pregled i obradu različitih informacija koje su im potrebne u zavisnosti od područja rada i sredine u kojoj deluju. Ona predstavljaju tzv. Web-PPGIS rešenja koja mogu predstavljati jednostavniji put do šire javnosti i predstavljanja informacija o projektima, pri čemu se težište izazova prebacuje na njihovo pojednostavljivanje, najčešće kroz razvoj pristupačnog korisničkog interfejsa, ali i pratećih elemenata koji treba da doprinesu efikasnosti i funkcionalnosti. [2]

Sa sigurnošću se može pretpostaviti da budućnost aktivnog učešća putem interneta u velikoj meri počiva na razvoju i primeni Web PPGIS tehnologija. Sa jedne strane, one omogućuju jednostavan pristup daleko većem broju korisnika nego što je to moguće ostvariti putem tradicionalne metode organizovanja javnih rasprava, dok nam analiza prikupljenih podataka može ponuditi merljivije rezultate.

Web-PPGIS PRIMENA, KANMOR, KANADA

Kanmor je kanadski grad lociran na oko 100 km zapadno od Kalgarija, sa populacijom od oko 17000 stanovnika. Turizam, naročito u pogledu aktivnosti okupljenih oko propagiranja zdravog načina života i wellnesa predstavlja jedan od osnovnih ekonomskih resursa. Zahvaljujući ekspanziji turizma, u ovom gradu su se pokrenuli brojni tranzicioni procesi koji podrazumevaju povećanu potrebu za planerskim aktivnostima.

Način na koji su prvobitno vršena merenja koja se tiču procene postojećeg nivoa razvijenosti infrastrukture nije dao najpreciznije rezultate što je dovelo do potreba za reagovanjem kako bi se zadovoljili specifični zahtevi. Studija slučaja u određivanju lokacije za izgradnju parkinga sadrži osvrt na ove okolnosti. [3] Naime, potrebu za parkingom uočili su i lokalni stanovnici i turisti. Turisti su u ovom slučaju razdvojeni u dve kategorije, turisti koji su u Kanmoru u dnevnoj poseti i turisti koji maju nameru da se zadrže. Turisti u dnevnoj poseti obično ostaju u mestu svega nekoliko sati, dok oni koji su se opredelili za prenoćište u mestu provedu najmanje jednu noć. Osnovno prevozno sredstvo u Kanmoru predstavljaju privatna vozila, ali lokalna vlast nije evidentirala podatke o njihovom broju, već se potreba za parkingom procenjivala na osnovu podataka o populaciji. Sve ovo dovelo je do stvaranja potrebe za opredeljivanjem novog prostora za parkiralište, koje bi trebao da odgovori rastućim potrebama.

Odeljenje za planiranje grada Kanmora je predložilo četiri potencijalne lokacije za realizaciju projekta, ali je ostalo otvoreno i za predloge građana, uz ogradu da se moraju poštovati određeni kriterijumi (udaljenost od glavnog puta, turističkih objekata, lokacija za stanovanje isl) i da se neće razmatrati više od četiri lokacije. Što se tiče metode pomoću koje je postignuto učešće javnosti, ona je u potpunosti zasnovana na web pristupu PPGIS tehnologiji.

Za učešće meštana u postupku određivanja prostora na kome će se izgraditi parking, upotrebljen je servis ArgooMap. ArgooMap predstavlja softversko rešenje u vidu internet foruma baziranog na mapama, koji je predviđen za vođenje diskusija tako što učesnici ostavljaju svoje priloge u vidu referenci na određene geografske lokacije. Iako je sama mehanika veoma jasna, jer se zasniva na unapred ponuđenom softverskom rešenju koje se prilagođava potrebama specifičnog projekta, potencijalnim korisnicima je predstavljen veoma jednostavan interfejs koji je sadržao sve neophodne smernice i instrukcije za ispravnu upotrebu web alata. U čitavom procesu odlučivanja putem interneta učestvovalo je 58 osoba.

Source: Pixabay (Pixabay licence)

Da bi se postigao zadovoljavajući nivo informisanosti, projekat je oglašavan u lokalnim novinama i na web stranicama državnih organa, a građani su imali priliku da tokom tri meseca iznesu svoje predloge, primedbe i sugestije.

Ukoliko se opisani slučaj posmatra isključivo kroz broj učesnika koji su prepoznali i iskoristili participaciju putem interneta, odnosno šansu da učestvuju u donošenju odluka koje se odnose na kvalitet njihovog života u zajednici, postoji mogućnost da se čitav projekat okarakteriše kao projekat skromnog uspeha. Međutim, ako se u obzir uzme činjenica da tradicionalne metode, iz ranije opisanih razloga, uglavnom ne postižu ni toliki odziv, jasno je da je izmeštanje ovakvih vrsta aktivnosti u internet sredinu dobar put da se stanje stvari unapredi.

Evidentni su nedostaci koji se najčešće ogledaju u nivou tehničkog predznanja korisnika. Oni se mogu prevazići tako što će geografski informacioni sistemi biti destinacija prikupljenih informacija, dok će se kao medij za prikupljanje koristiti platforme koje su daleko pristupačnije i bliže našoj ciljnoj javnosti.

Literatura:

[1] Maguire, D. J. (1991). An overview and definition of GIS. Geographical information systems: Principles and applications, 1, 9-20.
[2] Carver, S. (2001). Public participation using web-based GIS.
[3] Meng, Y., & Malczewski, J. (2010). Web-PPGIS Usability and Public Engagement: A Case Study in Canmore, Alberta, Canada. Journal of the Urban & Regional Information Systems Association, 22(1).