Juče su bili izbori u Srbiji. Predsednički, parlamentarni, beogradski...
Kakav je rezultat?
Očekivan ili neočekivan?
Da će Vučić pobediti bilo mi je jasno nedelju dana ranije. Nekoliko sati pre početka izborne tišine agencija Ipsos je objavila rezultate ankete naručene od strane Vučića.
Rezultati su bili slični izbornim rezultatima. Prvo sam sumnjao u rezultat ankete mislio sam da je to možda Vučićeva prevara, ali u subotu uveče sve mi je bilo jasno.
Znao sam da nijedna politička partija desne orjentacije nije opozicija Vučiću. Moj kolega sa posla, inače aktivista SNSa u subotu uveče mi je rekao da su njihovi aktivisti imali obavezu da skupljaju potpise za Zavetnike i za koaliciju Nada. Te dve političke grupacije imali su updljivo intenzivnu kampanju propraćenu bilbordima, reklamnim materijalom i prostorom u medijima. Nažalost te dve grupacije osvojile su oko 10% glasova. Svi ti glasovi su glasovi Vučićevih protivnika. Vučić je uspeo da deo glasova svojih protivnika prisvoji sebi. Nažalost to nije najgore što se desilo na izborima.
Grupacija "Suverenisti" koja zagovara samo njima jasnu politiku i koja pred svake izbore izbaci neku novu bolesnu ideju osvojila je preko 2% glasova. Zadatak su obavili veliki vođa će im se revanširati za veliku uslugu. Naravno kompenzacija će biti državnim novcem.
Još gore u celoj priči je da su sledbenici "Dimitrija Ljotića" uspeli da pređu cenzus. Svima koji znaju ko je Dimitrije Ljotić, svima koji znaju šta je glasilo "Iskra" ili "Nova iskra" i koji znaju kako je nastao pokret Dveri jasno je koliko strašno što će ova grupacija ponovo biti deo Parlamenta Srbije. Nažalost fašizacija srpskog društva uveliko traje i svakim danom je sve veća. Deo te fašizacije sigurno je i Šešeljevih 1,7% glasova. Takođe usluga velikom vođi. Usluga koja će se nagraditi državnim novcem.
Šta reći o pravoj opoziciji?
Pre izbora bilo mi je jasno da postoje samo tri opozicione grupacije. Jedna oko Đilasa, druga oko Tadića i treća je "Koalicija Moramo".
Postoji i četvrta "Slobodna Srbija".
Đilasu su najveći protivnici osnivači Demokratske stranke (oni koji su još živi i koji su politički aktivni). Još pre osnivanja Stranke slobode i Pravde razbijanje Demokratske stranke bilo mu je važnije nego rušenje režima Aleksandra Vučića. Pred izbore je postalo jasna da izvorne Demokratske stranke više nema. Njeni najistaknutiji članovi su pristupili partiji Borisa Tadića, a oni koji su uz Vučićevu podršku zadržali ime "Demokratska stranka" verni su Đilasovi saradnici. Koliko god se Đilas radovao što Demokratske stranke više nema, Vučić se raduje više.
Ne mogu a da ne naglasim da su i Borko Stefanović i Marinika Tepić istinski borci za bolju Srbiju. Izbacivanje Ponoša za predsedničkog kandidata bez dogovora sa ostalima "Slobodnu Srbiju" oteralo iz koalicije. Koalicija Borisa Tadića ga nije direktno podržala. Ponoš je takođe istinski borac za bolju Srbiju i njegov rezultat na izborima je za pohvalu, ali bi on sigurno bio bolji da kandidaturi nisu prethodile Đilasove prljave igre.
Tadićeva koalicija morala je da se formira ranije i kampanja je morala biti bolja. Nažalost oni su bili meta i aktuelne vlasti i takozvane opozicije. Toliko udaraca nisu izdržali.
Koalicija Moramo je prijtno iznenađenje, tačnije rezultat ove koalicije predstavlja ohrabrenje.
Šta i kako dalje?
Prvo, svi oni koji ne podržavaju Vučića moraju se suočiti sa stvarnošću. Moraju shvatiti da će se njegove podvale u vidu Zavetnika, Suverenista, "Nada", "Belog Preletačevića" i drugih ponavljati i u budućnosti.
Drugo, svi moraju prelistati udžbenike istorije. Mora se videti šta su Miloševićevi eskadroni smrti uradili na Kosovu, a pre toga u Bosni Hercegovini. Mora se rešiti kosovski problem.
Bez toga, fašizacija društva pre svega preko Suverenista i Dveri (uz svesrdnu podršku vlasti) biće nastavljena i to sa pogubnim posledicama.
Goran