Sinoć je Real pobedio. Zasluženo. Iako je na početku treće deonice bilo +18 za Partizan. Partizan je platio danak kratke rotacije. Posebno kad je u pitanju igra pod obručem. Ipak prevagu su doneli velemajstori evropske košarke Ljulj i Rodrigez. Bez obzira na godine oni su odigrali po desetak minuta i to vrhunski, kao u najboljim danima. Partizanovi bekovi za njih nisu postojali.
Šta bi bilo da nije bilo tuče u finišu druge utakmice? Moj odgovor je pitanje šta bi bilo da smo pametniji?
Ne treba se vraćati na prethodne utakmice, ono sinoć je potvrdilo da je Real iako bez trojice bitnih igrača ipak bolji tim. Pobedili su, ali ja lično im neću poželeti sreću u Kaunasu. Navijaću za Barselonu.
Sinoć je bilo i dobrih momenata u Partizanovoj igri posebno u drugoj četvrtini. Briljirao je Kevin Panter, a pratili su ga Egzum i Lidej, donekle i Lesor i Papapteru. Opet je potpuno podbacio Naneli, Smailagić je zbog brzih faulova jedva proveo 5-6 minuta na parketu. Podbacio je Madar. Trifunović je i sinoć ali i u čitavoj seriji odigrao loše, podlegao je velikom pritisku. Anđušić, Koprivica i Vukčević nisu ni ulazili u igru. Dakle sa 9 igrača od kojih jedan zbog faulova igra samo 5-6 minuta, a drugi je mlad i indisponiran (a uz to i Lesor rano uđe u problem sa faulovima) ne može se pobediti tim koji ima uvek 12 spremnih. To je naravoučenije za sledeću sezonu. Samo ovaj uspeh treba ponoviti! Videće se naredne sezone koliko je teško osvojiti 6 mesto u Evroligi i posle u top 8 doći do majstorice.
Ostaje da se nadamo da će i Partizan i Zvezda i naredne godine igrati Evroligu i da i jedni i drugi mogu korak više.
Za kraj samo da napomenem da je Monako na čelu sa zvezdinom legendom, Sašom Obradovićem na klupi uspeo da se plasira na Final Four. Postaviću i pitanje: Koliko srpskih trenera je dostiglo takav uspeh?
Neka odgovor da Nebojša Čović koji je Sašu oterao iz Zvezde a onda protiv njega pokrenuo i medijsku hajku.
Goran