Сигурна сам да се сви сећате Марџ Симпсонс како у једној епизоди једе странице књиге, читajући приче за лаку ноћ, Лизи, Барту и Меги. Када је стигла до места где Бамбијева мама умире, покидала је ту страницу и прогутала је да деца никада не би открила истину.
То је заиста драстичан корак, али пошто је цртани филм, испало је смешно.
Волела бих да сам и ја урадила исто са причом "Чича Сегенова коза"
Док су моја деца, њих троје, били мали, веома сам волела да им читам приче пре спавања. Нисам то радила као ритуал, већ понекад, да бих у њима пробудила што већу жељу за лепим причама.
Имали смо много књига и те вечери сам насумично одабрала "Чича Сегенову козу". Ни ја је пре нисам читала, тако да је и мени била забавна све до пред сам крај.
О, небеса! Открила сам нешто ужасавајуће. У причи се описује
мртва коза како лежи поред планинског потока а из врата јој капље крв у воду. Велики сиви вук је поред ње лизао ране задобијене у борби са козом.
Истог тренутка сам прескочила тај део и измислила неки срећан крај. На брзину сам их изљубила и скоро наређујућим тоном им рекла да спавају.
Направила сам огромну грешку. Вратила сам књигу на полицу,задовољна собом како сам брзо и лако успела да заштитим моје анђеле од страшне приче. Временом сам заборавила на ту књигу.
Године су брзо пролазиле и моја прелепа деца су порасла и научила да читају. Једнога дана је моја најмлађа ћерка дотрчала до мене сва уплакана, називајући ме лажљивицом и грозном мамом.
У стању благог шока схватила сам да најстарија ћерка чита брату и сестри приче из давно заборављене књиге. Сви су почели да ме оптужују као да сам ја била убица те јадне козе. Чак и данас ме зачикавају, шале се на мој рачун и муче ме због те козе.
Ствари би можда биле дугачије да сам на време одгледала ту епизоду Симпсонових.
Било како,ми не можемо децу заштитити од лоших осећања, али можемо да одложимо, бар мало док не ојачају.