Pre tačno 20 godina potpisan je "Kumanovski sporazum". Nato avijacija prestala je da bombarduje Srbiju. Bombardovanje je trajalo preko tri meseca (od 24.03. do 09.06.1999.). Najduža tri meseca u mom životu, najneizvesnija i najstrašnija.
Tada sam bio student i moj glavni cilj bio je da završim fakultet. Zbog bombardovanja fakulteti nisu radili. Studentski grad je bio poluprazan. Nismo imali toplu vodu, za tuširanje smo u flašama grejali vodu. Flaše bi napunili hladnom vodom i izneli ih na balkon, tokom dana voda bi se zagrejala i mi smo se uveče tuširali. Svako jutro glavna tema je bila šta su noćas gađali. Najstrašnija noć bila nam je kada su gađali zgradu Centralnog komiteta (današnji poslovno trgovinski centar "Ušće"). Detonacija je bila prejaka mislili smo da je pogođeno nešto u blizini.
Mrzeli smo one koji nas bombarduju, ali i naše političare zato što su dozvolili da do toga dođe. Neozbiljno je bilo započeti oružani sukob sa takvom vojnom silom. Moralo se tražiti rešenje. Morao se interes Srbije zaštiti diplomatskim putem. Kumanovski sporazum je verifikovao naš poraz, jer naša vojska je morala da napusti Kosovo i to je bio prvi korak ka nezavisnosti ove srpske pokrajine. Naši političari poraz su predstavljali kao pobedu. Jedino dobro u čitavom ratnom užasu bilo je pokretanje optužnice protiv Slobodana Miloševića. Tek u ovom ratu on je potpuno izgubio podršku velikih sila (pre svih, Britanije, Francuske i Amerike). Bez njihove podrške već u oktobru 2000. godine ostao je bez vlasti.
Za njega je ovaj rat bio fatalan, ali za narod je bilo mnogo gore. Hiljade mrtvih, ranjenih, u svim većim gradovima, tragovi bombardovanja, uništen veliki deo saobraćajne infrastrukture.
Ne želim da razmišljam kao političar, ali nikad mi nije bilo jasno sa kakvim ciljem smo započeli rat. Neko će reći započeli su oni,ali nije mi jasno zašto smo to dozvolili kad je svakom čoveku bilo jasno da je poraz neminovan.
Da li je 9.jun veliki dan za Srbiju? Sigurno jeste, jer su ratni užasi zaustavljeni. Nažalost na Kosovu je ostalo veoma malo Srba i slobodno možemo reći izgubili smo sve.
Goran