Испод је једна прича Моме Капора на коју ме је подсетио данашњи породични разговор за ручком, кад сам са сестричином поломила јадац и објаснила јој како се игра та игра први пут. Тад је неко поменуо моју покојну бабу Славку и то какав је била баксуз, у смислу твродглавости и упорности (као да је свима у тренутку синуло да сам изгледа тај ген покупила од ње, и сама тад то сазнах). С друге стране, узимајући у обзир исте те њене одлике због којих је окарактерисана као баксуз, може се рећи да је у ствари потпуни лик, врло аутентична особа, доследна себи и свакој својој идеји, а имала их је сулудих, изненадних, и свака је обојена ауром "радим шта ми дође, брига ме шта други мисле".
А прича је почела због јаца (да, овако звучи генитив једнине; једначење по звучности+упрошћавање сугласничких група). Нешто као у причи Моме Капора, моја баба је са једним пријатељем у тој игри истрајавала 14 година. Нисам схватила ко је победио, и да ли је уопште било победника и губитника, то јест, да ли је игра завршена заправо смрћу неког од њих. Свеједно, чињеница да је са пријатељем с којим се виђала свакодневно, 14 пуних година сваки дан држала опкладу у свести и сваки пут кад је било потребно говорила "знам за јадац" и подједнако се трудила да њега превари, фасцинантно ми је кад помислим да човек може држати фокус на једној ствари толико и тако озбиљно. Баш некако, колико онда човек може да постигне кад се усредсреди на нешто условно речено "важније".
Иста та моја бака остала је упамћена по томе што је продавала све и свашта на Каленић пијаци, изабрала је да се тиме бави јер је, како је говорила, волела да буде међу тим људима, да се с њима дружи и разговара, јер заиста, људи који тамо купују и продају имају специфичан неки пијачни менталитет. То шта је продавала углавном је набављала бавећи се шверцом, да ли из Мађарске или одакле већ у то њено доба.
Једном је успела да провуче не знам колико литара бензина. Мој тата и мој стриц били су пренеражени, али их то није спречило да од ње тај бензин затраже, кад је већ набавила, рачунајући да ће својим синовима дати и џабе. Међутим, она је хтела да им прода по некој високој цени, ценкали су се, на шта је она рекла нешто у стилу - може која год цена за бензин, зависи са колико воде хоћете да вам га разблажим. Увек је знала за јадац, то јесте, на неки начин као да се на њу у свакој прилици може применити овај израз, који, како каже речник Матице српске, значи "нећеш ме преварити".
одавде је преузета прича, ту је цела књига "Ona i off priče"