[This Text in English] Фебруар... сунчан дан... у плусу... излет... Зашто да не? Без унапред предвиђеног плана одлучујемо да са нашим домаћинима из Краљева кренемо пут Маглича. По неписаном правилу увек се покаже да овакви спонтани излети оставе дубљи траг у доживљају и сећањима. Довољно је само добро расположење и отвореност чула. Нажалост, нисмо понели фотоапарат (што је доказ да се нисмо припремали за ову авантуру). Срећом (или несрећом), због посла (или задовољства) мобилне телефоне увек имамо сви, па су и сада послужили.
Маглич је удаљен од Краљева око 20 км и до њега се стиже магистралним путем који води ка Рашкој. Некада је био једини каравански пут јер је повезивао Mоравску долину и Косово поље.
Град се налази на западним обронцима Столова, 150 метара изнад Ибра. Са три стране је окружен реком, а пешацима је доступан само са западне стране, где је раније био шанац, па изледа као острво. Стрмим литицама се долази до врха стене и тврђаве.
Успон до Маглича је права мала авантура. Треба прећи висећи мост преко Ибра, а онда уским, кривудавим стазама, делом поплочаним, стићи до града.
У Србији је било око 200 средњовековних градова, али је Маглич посебан. Научници сматрају да је класичан примерак војне архитектуре.
Историјски подаци о настанку града су загонетни. Не зна се ко је саградио тврђаву, вероватно у 13. веку. Први писани подаци су из 1337. године у списима архиепископа Данила II. Постоје неколике верзије:
- Стефан Првовенчани је саградио Маглич да би заштитио манастире Жичу и Студеницу, али и удаљенију Пећку патријаршију.
- Урош I (син Стефана Првовенчаног) је основао ово војно утврђење после продора Татара.
- Најмање је вероватна верзија да је Јерина, жена деспота Ђурђа Бранковића, саградила град. То би значило да је настао у 15.веку. Ипак у народу је остало предање да је ово Јеринин град. Легенда каже да у облацима и маглама око града лута Јеринина душа.
Тврђава је неправилног облика, има око 2000 квадрата, 7 кула високих око 10 метара и донжон кулу (осмотрачницу) које је два пута виша и налази се на највишој тачки утврђења.
У самој тврђави виде се остаци цркве Светога Ђорђа, бунар издубљен у самој стени између цркве и бедема и остаци две палате. Једна је припадала владару, а друга је седиште архиепископа Данила II који је остао упамћен као аутор зборника житија средњовековних владара.
Три пута данас вијугају у његовом подножју: река Ибар, магистрални пут и железничка пруга.
Ибар својим брзацима може да буде одлична припрема за захтевнију Тару. Весели спуст је манифестација мање познатија од рафтинга Таром, али је за рекреативце опуштенија варијанта. Више уживања - мање ризика.
После обиласка града кренули смо ка железничкој прузи. Видели смо да се у Ибар улива поток, па смо помислили да крије нешто занимљиво. Нисмо се покајали. Сачекала нас је напуштена железничка кућица испред улаза у тунел, а мало даље - право изненађење. Природни базен! Још само да је лето. Решисмо наравно да дођемо поново тада и што да не, окупамо се у бистром потоку.
Прави ужитак после ових лепота је добар одмор. Преко пута Маглича на Ибарској магистрали је направљено проширење и једна лепа кафана „Јерина“. Палачинке су биле одлична награда за уложен труд. Испред кафане се налази и путоказ за све оне који могу и желе да се друже с природом.
Како би данас Маглич могао да буде привлачна туристичка дестинација! Шта би могло да се уради?
- Обновити Долину јоргована
Французи и Италијани су били заинтересовани да уложе новац, али изгледа да ми нисмо видели интерес (?!). Како би тек онда изгледала долина када процвета и замирише! Ако је то било могуће у средњем веку, шта ли нас сада спречава да засадимо ми сами. Зар нам и за то требају донације и субвенције? - Стазе су уређене, али у самог граду не постоје никакве табле-обавештења. Ако се ниси претходно информисао на лицу места нећеш ништа сазнати.
- Не постоји макар мали објекат туристичке организације. Модерни туристи су навикли на брошуре, макете, магнете, сувенире... А једна брвнара не кошта много.
Овакав какав јесте сада, Маглич остаје привлачан само љубитељима нетакнуте природе којима можда и нису потребне никакве новине. Добре ципеле, ранац, чврста воља и одлична кондиција... Шта више? Задовољство и уживање у природи тражи једноставног и опуштеног човека.
До следећег виђења!