Манастирски комплекс Метеори налази се Грчкој, у додиру равнице Тесалије и планинског ланца Пиндос.
Из Солуна (после 150 км) скреће се код Ларисе у правцу Трикале, а после 60 км одваја се десно за Каламбаку. Изнад града уздиже се низ голетних стена које ће нам тек открити лепоту.
Пејзаж који се пружа када са пута видите огромне и стрмоглаве стене изазива страхопоштовање и дивљење. У том тренутку застане и мисао. Да ли прво треба захвалити Господу што нам је подарио такву природу или узвисити снагу, веру и знање човека који је одлучио да овде направи станиште?
Историја је забележила да је први манастир на овим стенама настао у 11. веку. Међутим, још у раном средњем веку овде су боравили испосници-пустињаци који су окренули леђа свету и молитвено живели у пећинама и пукотинама.
Два-три века су живели мирно, али су од 13. века кренули напади Франака, Албанаца, Турака, па и Срба.
Цар Душан је освојио Тесалију и именовао свог полубрата Симеона деспотом ове области. Без обзира што нису благонаклоно гледали на српско војно напредовање, Грци су били веома задовољни Симеоновом владавином, а још више његовим наследником јер су обезбедили манастиру велике новчане приходе и пуну независност. Тада манастир доживљава највећи препород.
Симеонов син Јанис Урош уместо да наследи оца постаје монах Јоасаф (Јосиф), касније игуман манастира Велики Метеори. И кап крви Немањића је довољна да благодатна лоза и добро порекло далеко од свог извора рађа плодом. Трагове ових времена можете видети и данас у самом манастиру. Натпис у прозору говори о српском присуству на овим просторима.
Велики Метеори или манастир Преображење најзначајнији је и највећи манастир овог комлекса. Налази се на 613 м изнад нивоа мора и 400 м изнад града Каламбаке. Стена на којој је саграђен некада се звала Платис Литос (Широки Камен), али је Свети Атанасије Метеоритски манастир назвао Метеорон (ваздушни простор) зато што се налази на највишој стени.
У прошлим временима у манастире се долазило висећим мрежама или лествама, а данас може и овако... Ово је суседни манастир Варлаам и њихово превозно средство.
Можда ова импровизована гондола не улива поверење?! Тако су мислили многи па су 1923. направили кратак тунел са 146 степеника издубљених у стени и тако олакшали пењање до Великих Метеора.
Када се попнете дочекује вас беспрекорно одржаван врт...
...и видиковац који нам у подножју открива село Кастраки.
Ни летњи дан до подне не би нам био доста на овом видиковцу. Између неба и земље не осећаш време, већ само вечност трајања и опстајања.
Унутрашњост цркве нисмо могли да фотографишемо, али су зато нам зато подруми били дозвољени. Слике вам даље саме говоре. Прави мали музеј старих, али добро очуваних предмета.
Не треба заобићи ни видиковце с пута који нам нуде поглед и на друге манастире.
Ако се одлучите да их обиђете претходно видите време посете. Да се не би реметило духовно спокојство монаха одређени су тачно дани у недељи када посетиоци могу да дођу и обиђу неки од 6 манастири. Суботом и недељом су сви отворени.
И врло битна напомена - ако идете породично, понесите још један фотоапарат. Нас четворо је имало различита интерсовања, а хтели смо све да забележимо. Ипак, онај неосликан траг у души је најјачи. А њега вам не могу пренети. Дођите и видите!