This is my entry for #UntamedNature contest, hosted by 
Na slici je Jug Bogdanova, ili drugačije nazvana "Vodena kula", staro zdanje s kraja XIV veka. Sazidana pored reke Toplice, služila je kao osmatračnica i za odbranu mosta i celog utvrđenja. Relativno dobro je očuvana.
Visoka je oko 11 metara, a na njenom vrhu raste nekoliko stabala drveća.
Mnogo vremena mi je trebalo da odgovorim na poziv za takmičenje. Imala sam dosta starih slika, mogla sam da postavim pro forme, reda radi, bilo koju, odćutim i završim.
Nakon poziva za takmičenje u postu je usledilo podsećanje na Černobiljsku nuklearnu katastrofu. Vratila sam se u prošlost, setila se 26. aprila 1986. godine. Proleće, srećni ljudi, velika nada, iščekivanje najlepših dana. Svi su u prirodi, beru se prve jagode, bere se zelena salata... Niko ništa ne sluti, niko ne razmišlja o lošim stvarima.
A onda, nekoliko dana kasnije, saznajemo da su strašni radioaktivni oblaci nad Evropom. Kontaminacija, potresne slike, strah i panika.
Uvek mogu da zaplačem kad se setim tih dana.
I, nisam želela, nisam mogla da se vratim na post.
A onda, danas poželim da posle radnog vremena odem do stare kule i napravim nekoliko snimaka.
Nije bilo lako, jutros -2, u povratku +17 stepeni Celzijusovih. Nije ozelenelo drveće, sumorno i sivo nebo pred kišu. Razmišljala sam o tome kako je Černobiljska katastrofa jedna od prvih tragedija koje su nas snašle. I tako, iz godine u godinu. Vreme nas nije štedelo.
Ne znam da li ste čuli za termin "zamor materijala". Mnogi misle da se to događa i ljudima.
Srećom, postoje trenuci kad je čovek i od čelika jači.
Budite zdravi i srećni!
Sve je slikano danas, na putu do kule, mobilnim telefonom.