Ovih dana možete pročitati u medijima da je Votson (Votson iz para Votson i Krik, ljudi koji su otkrili strukturu DNK i iz čije knjige se uči na fakultetima širom planete) prošao kao Galilej ili Đordano Bruno jer je izjavio:
“all our social policies are based on the fact that their intelligence is the same as ours – where all the testing says not really”.
U prevodu: sve naše ideje vezane za socijalnu politiku polaze od pretpostavke da je njihova inteligencija jednaka našoj - mada svi testovi ukazuju na to da nije.
Naizgled, ništa sporno, jer jer svi testovi ukazuju na to da inteligencija ljudi na nivou nacija/ regiona u svetu, nije ista. Ako želite da čitate originalne radove, evo linka do jednog Revijskog rada. Ili, na primer, ovaj.
Nevolja je u tome, što se u postmodernizmu teži nečemu za šta mi , Južni Sloveni, nismo smislili reč za ovih 1000 i više godina koliko nam se razvija jezik. Postoje dve reči u engleskom, jedna je "equality" i ta reč označava da smo svi jednaki u smislu da imamo jednake mogućnosti za razvoj ali i da smo "sami kovači svoje sreće". Druga reč je reč "equity" i ona označava nešto potpuno drugačije. Prema trenutno vrlo prihvaćenoj logici neomarksizma, društvo čine grupe koje se bore za prevlast. Prevlast koja nije zasnovana na lepoti, znanju ili veštini već na urođenoj zlobi, tlačenju i sili. I to... Mora da se promeni, tako što će svaka od grupa (muškarci i žene, crni i beli, bilo šta što se prozove grupom...) morati da ima jednaku zastupljenost na svim poljima. Tako će velika firma raspisati konkurs na kome neće tražiti najboljeg inženjera, već strogo ženu inženjera, jer imaju malo žena. Muzika Mocarta će biti skrajnuta, jer ima previše belih kompozitora u klasičnoj muzici. U Nemanjićima će morati da glumi nekoliko crnaca, a letos sam čitao u jednim francuskim novinama kritiku upućenoj fudbalskoj reprezentaciji Hrvatske da u njoj igraju sve sami belci.
Stariji Jugosloveni će se setiti "nacionalnog ključa", znamo koliko je efikasno bilo. E sada zamislite bezbroj ključeva, u svim oblastima...
Da se vratimo Votsonu i IQ testu
Distribucija koeficijenta inteligencije je normalna, kao ona sa novčanice od 10 DEM. Simetrična je i ima svoju širinu. U populaciji država Evrope, srednja vrednost i što je bitnije, medijana (polovina ispod - polovina iznad vrednosti) je oko 100 poena.
Preuzeto sa Wiki
Ako je distribucija takva da je 100 poena sredina, imaćemo sledeće grupe:
- IQ od 100 i manje ima 50% populacije
- IQ od 90 i manje ima 25% populacije
- IQ od 80 i manje ima oko 9% populacije
- IQ od 70 i manje ima oko 2-2,5% populacije
- IQ od 60 i manje ima oko 0,4% populacije
Obratite pažnju!, pričam o populaciji!, ne o pojedincu, nego o populaciji.
Da li su narodi Balkana dobri u maratonu? Nisu, pola nacionalnih rekorda u muškoj konkurenciji je slabije od svetskog rekorda u ženskoj konkurenciji, koji drži Pola Redklif... Da li je Olivera Jevtić sjajna - jeste. Da li ima smisla da nam nacinalni plan bude osvajanje prvih 10 mesta na Olimpijadi - ne.
Da li su Kinezi niski - da. Da li je Jao Ming visok 2.29 m - da.
Šta može da se očekuje od ljudi određenog IQ-a?
- IQ preko 90, zanatlije, radnici, ljudi koji mogu da donose teške odluke. Ako imate nalog na Steemitu, verovatno da Vam je IQ barem 90
- IQ od 80-90, radnici koji obavljaju rutinske poslove, mehanički. Nema velike kreativnosti, nema donošenja odluka. I ono što je interesantno, najagresivnija IQ skupina, najviše zatvorenika. Ako ste u besu razbili kompjuter jer ste pogubili šifre za kripto i ako ste se mislili 3 dana koji tip novčanika vam treba i na kraju oterali sve do đavola...
- IQ od 70-80, moraju da obavljaju poslove uz nadzor, muče se sa čitanjem karte, sa popunjavanjem formulara
Možda ćete reći da sam zloban, ali čujte ovu zanimljivu činjenicu. Američka vojska, vojska, kojoj trebaju regruti, ne želi da uzima 10% najslabije rangiranih (što je ekvivalent od IQ 80 i slabije), dok samo 20% snaga mogu da čine vojnici rangirani od 10-30% najslabijih (što je ekvivalent od 80 do 90 i nešto IQ poena).
Ovu lekciju su naučili u Vijetnamu, na bolan i pogibeljan način. O tome, pročitajte ovde. Vojnici sa IQ < 80 su bili veća opasnost po sebe i svoje drugove, nego po neprijatelja. Njihovi gubici to pokazuju. Američka vojska više nije ponovila tu grešku.
IQ i matematika populacije
Objasniću Vam na dva primera, jedom vojnom, da steknete uvid, a posle na praktičnom.
Zamislimo situaciju, imamo jednu company / četu / satniju sa 100 vojnika, odabranu iz cele populacije. Nikakva selekcija, ništa.
I uzmimo da pripadaju nacijama čiji je prosečni IQ 105, 100, 95, 90, 85 i 80.
Šta možemo da očekujemo?
Možemo da očekujemo nešto što istorija potvrđuje iznova i iznova.
Zamislite razliku, kada se sukobe 2 hipotetičke čete, jedna pripada naciji čiji je prosečni IQ 105, a drugi pripada naciji čiji je IQ 85.
U prvoj naciji, svako ko komanduje desetinom zna savršeno svoj posao. Čak i ako bude izbačen iz stroja - ima dostojnog zamenika. U drugoj naciji je samo jedan takav?! I on komanduje svima. Šta se dešava na terenu - bog sveti zna.
U prvoj naciji, čak 6 od 10 vojnika razume tačno šta je plan. Nema straha, nema panike, znaju svoj posao. Umiruju druge.
U drugoj naciji, od 10 vojnika, samo 1 ili 2 vojnika razumeju situaciju. Dvojica ćute, neki viču izdaja, trojica prepričavaju svoj plan, rasulo.
Postavi se straža, u prvoj naciji, 8 ili 9 od 10 vojnika će savesno obaviti svoj posao.
U drugoj naciji, 3-4 stražare, dvojica spavaju, dvojica jure ženske i dvojica igraju karte.
Postavi se zaseda. U prvoj naciji, jedan od 10 može da izgubi nerve i da zapuca prerano.
U drugoj naciji, tom jednom se pridruži drug, a možda i dvojica. Trojica su zalutali i čekaju na pogrešnom mestu.
Na kraju dana, sede u kampu, čiste oružje...
U prvoj naciji tih nekoliko problematičnih pravi večeru za celu četu. Jedan se posekao dok je ljuštio krompir.
U drugoj naciji, u svakoj desetini, jedan zaboravio da izvadi metak iz cevi, jedan se upucao u nogu, a treći posle sklapanja ima višak delova Kalašnjikova koji ukupno ima 3,5 dela.
Šta to znači iz ugla demokratije?
Ako imate naciju čiji je IQ 100, 75% ljudi glasa razumom, 15% psuje, poziva na haos i viče kako su svi isti. I 10% ne zna tačno šta radi.
Ako imate naciju čiji je IQ 90, 50% razmišlja, 25% misli da bi dobro došao jedan vojni puč i 25% pita "a koji su naši"?
I na kraju, ako imate vojnike iz prethodnoh primera, IQ oko 85... Samo 1/3 veruje u izbore, 1/4 bi želela haos, ostali će uz jače.
Preklopite mapu IQ-a i mapu vojnih pučeva. Zanimljivo...
Šta to znači iz ugla ekonomije?
Zamislimo da roboti preuzmu jednostavne poslove. Automati menjaju radnike u prodavnicama, Amazon zatvara male radnje, samovozeći automobili i kamioni uzimaju radna mesta... Kako to utiče na ekonomiju?
U nacijama Evrope, rizikujete poslove koje može da obavlja oko 10% stanovništva.
U zemljama u kojima je IQ oko 80, rizikujete otpuštanje 50% radnika?!
Da li želite sveopštu nezaposlenost?
Da li želite slobodno tržište?
Da li želite automatizaciju svega?
Ako ste mudri, odgovor je NE svuda!
I šta je to Votson strašno rekao?
Zavisi kako posmatrate...
Ako Vam nije strašan podatak da arheolog nađe skelet i kaže da se radi o muškarcu/ ženi, ako Vam nije strašan podatak da su Kinezi niži, a Kenijci brži od Evropljana i da Đoković ne jede gluten - onda Vam nije strašno ni to da populacija Afrike ima niži IQ i stoga ima potrebu za drugačijim principima vođenja društva. Onda je Votson je potpuno razuman čovek koji prihvata realnosti i pokušava da ponudi rešenje.
Ako Vam je nedopustiva tvrdnja da se muškarci i žene razlikuju, ako bojkotujete prvenstvo u fudbalu za muškarce jer na njemu ne igraju žene, ako mislite da su sve hijerarhije loše i iskonski zle. Ako mislite da je sve samo društveni konstrukt. Ako misite da ne postoji objektivna pamet, lepota i talenat. Ako mislite da svako može da se bavi svim poslovima (pevanje, sport, nauka...). I ako mislite da svako zaslužuje da mu život ima isti ishod, bez obzira na izbore koje je činio u životu - Votson je najgori čovek na svetu. Naravno, sve države na svetu treba da funkcionišu po istom modelu, jer su svi ljudi apsolutno isti po svakom parametru. Sva nejednakost koju vidimo, posledica je čistog zla koje proizvode oni koji su trenutno uspešniji.
