Prethodni tekstovi o Sunčevom sistemu: Sunčev sistem, Merkur, Venera, Zemlja, Mesec, Mars, Jupiter.

---

Saturn je po veličini i masi druga planeta Sunčevog sistema. Ima najmanju srednju gustinu od svih planeta, svega 700 kg/m³, pa ne rotira kao čvrsto telo. Zbog brze rotacije i male gustine Saturn ima najveću spljoštenost od svih planeta, ekvatorski prečnik je oko 10% veći od polarnog. Saturn se nalazi na oko 10 astronomskih jedinica od Sunca, što je dva puta više nego Sunce-Jupiter. Preuzeto sa: JPL/NASA

Atmosfera

Atmosfera Saturna sačinjena je od vodonika, helijuma i metana. To je sastav koji je sličan sastavu na Jupiteru i Suncu, jedina razlika je u procentu zastupljenosti; H (88%), He (11%) i ostalih hemijskih elemenata (1%). Kao i u Jupiterovom slučaju, Saturn je sačuvao svoju prvobitnu atmosferu, duvaju jaki ekvatorijalni vetrovi, a disk je ispresecan žućkastim, tamnim i svetlim trakama paralelnim ekvatoru (pojasevi i zone). Pošto je temperatura niža nego na Jupiteru, oblaci su gušći, pa ne možemo da vidimo dublje slojeve atmosfere što je uzrok raznovrsnosti boja na Jupiteru.

Unutrašnjost

Gle čuda, baš kao i atmosfera unutrašnjost saturna liči na Jupiterovu.
Ispod tečnog molekulskog vodonika leži sloj tečnog metalnog vodonika (objašnjeno u prethodnom tekstu). Saturn je, prema tome, uglavnom tečno telo sa čvrstim jezgrom bogatim gvožđem. Prema teorijskim modelima Saturnovo jezgro je znatno veće od Jupiterovog i sadrži oko 26% mase planete. Sloj metalnog vodonika je odgovoran za jako magnetno polje, 1000 puta jače od Zemljinog ali isto tako i 20 puta slabije od Jupiterovog - najverovatnije zbog tanjeg sloja metalnog vodonika.

Saturnovo magnetno polje u interakciji sa Sunčevim vetrom formira oko planete magnetosferu u kojoj se nalaze radijacioni pojasevi. Saturn emituje radio-talase koji nastaju sinhrotronskom (relativističke brzine, bliske brzini svetlosti) emisijom elektrona u ovim pojasevima. Kao i Jupiter i Saturn emituje više zračenja nego što prima od Sunca, što znači da ima unutrašnji rezervoar energije.

Unutrašnjost Saturna i formacija prstenova i satelita oko njega.
Autor: Kelvinsong, preuzeto sa: Wikimedia

Prstenovi i Sateliti

---

Saturn karakteriše veliki prsten koji leži u ravni njegovog ekvatora. Ceo prsten je izdeljen na bezbroj brazda, pletenica i manjih koncentričnih prstenova, označenih redom, od planete, slovima D, C, B, A, F, G i E. Po mom mišljenju ovaj prsten čini Saturn najlepšim objektom Sunčevog sistema. Otkrio ga je Galilej 1610. godine. Prečnik prstena je oko 600000 km, dok mu je debljina manja od 2 km. Zbog toga se prsten skoro i ne vidi kada dođe u položaj da ga gledamo "sa boka". Sastoji se od 7 glavnih prstenova koje čini ogroman broj čestica a one reflektuju i do 80% Sunčeve svetlosti koja pada na njih. Prstenovi su nastali ili u vreme formiranja Saturna ili raspadom nekog satelita koji se po spiralnoj putanji približavao planeti i trpeo plimsku silu koja je postajala sve jača da ga je deformisala da bi se na kraju raspao u komadiće.

Za sada znamo da Saturn ima 61 satelit. Najveći je Titan, koji je drugi po veličini u Sunčevom sistemu i jedini je koji ima atmosferu. Ona je gusta i neprozračna, a sastoji se uglavnom od azota (94%). Ostali veći sateliti su: Japetus, Hiperion, Rea, Diona, Tetis, Enceladus i Mimas.

O prstenovima i satelitima bi moglo da se ispiše još 10 tekstova ali moramo negde i da stanemo. :) Za kraj umesto lepih fotografija postaviću promo video koji je napravila NASA u vezi sa misijom Cassini letelice i par snimaka koje je poslala na Zemlju.

---

Literatura:

1. Olga Atancković, Opšta Astrofizika
2. NASA
3. Wikimedia commons
4. JPL/NASA