^{Source / Извор: РТ Балкан}

Automatic English Translation

Дон Корлеоне [свом сину Мајклу]: Слушај, когод ти дође с предлогом за преговоре с Барцинијевима, тај је издајник. Не заборави то.
— „Кум“, Марија Пуза и Френсиса Форда Кополе

Дуго сам са задовољством пратио рад новинара Николе Врзића. Увек је своје добро изабране госте у ауторској емисији ‘Нови Спутњик поредак’ дочекивао одлично припремљен, разматрајући релевантне спољнополитичке теме уз коментаре који су показивали да не заостаје у сазнањима много за својим уваженим саговорницима. Написао је и две изузетно занимљиве књиге – ‘Трећи метак’ и ‘Викиликс — тајне београдских депеша’ – за које је требало прилично храбрости. Нажалост, све моје поштовање према њему ишчезло је после његовог текста под насловом Курти на Ибру, или: Дестабилизација Србије и упозорење Русије који је објавио са позиције уредника РТ Балкан 9. августа 2024, дан пре великог протеста против Рио Тинта у Београду.

Шта у њему не ваља? У тренутку кад је Србија сасвим јасно постала НАТО колонија, којој се спрема завршни корак елиминације становништва, Никола Врзић је забринут за – одржавање злочиначке стабилократије! Свестан је он да врло брзо предстоји насилно отварање моста у Косовској Митровици, после кога ће доћи до шиптарске верзије ‘Олује’, и за тај развој догађаја криви – овим редом – 1. Аљбина Куртија; 2. Запад; 3. Београд. Невероватно!

Дакле, није у питању необавештен човек, нити неко ко је био изложен отровној западној пропаганди. Ствар је потпуно обрнута: Кривац број 1. за све ово што нам се дешава јесте – српски народ! Косово и Метохија је наша имовина и наша одговорност. Ми смо најодговорнији што га нисмо бранили и одбранили. Други на листи криваца јесте запад – чопор пљачкаша окупљен да нас сатре. Тек на трећем месту су куртони као Курти и београдски велеиздајник, јер они су само Хилови службеници. И замислите, он за решење тог критичног питања предлаже – јавну расправу! Али ње, ето, нема јер су људи заокупљени важним питањем литијума и његове експлоатације.

А онда скреће пажњу на парадокс: „Запад подржава експлоатацију литијума у Србији, и подржава протесте против експлоатације литијума у Србији.“ И онда, све користећи саопштење Министарства спољних послова Руске Федерације које је прочитала Марија Владимировна Захарова, закључује како је у питању покушај Мајдана како би се оборила власт у Србији! Други пут – невероватно!

Врзићев ‘парадокс’ може се сасвим лако објаснити, а објашњење је нарочито видљиво после спектакуларног протеста у Београду на коме је без сумње било више од 100.000 људи са свих страна политичког спектра.

^{Source / Извор: Евроазија}

Мајдан у Србији десио се 5. октобра 2000, и од тог дана запад нема бољу марионету од тренутног велеиздајника. Запад не подржава рушење своје марионете, већ се другосрбијански олош – који се својски труди да преузме протест – забринуо за сопствени опстанак. Они, који су се без проблема одрекли Косова и Метохије, сад схватају да им је Косово и Метохија дошло на кућни праг, јер сумпорна киселина која ће загадити сливове Дрине, Саве и Дунава, неће разликовати западу покорне другосрбијанце од правих патриота! Истински парадокс је у томе што сад Никола Врзић брани најгору опцију: да велеиздајник остане на власти – у том случају губимо и Косово и Метохију, и Рио Тинто ће нас потровати. Са другосрбијанским олошем макар се може рачунати на спречавање рударења у Јадру и Рађевини.

Најбоље решење било би да се народ побуни и све их уклони са политичке сцене, али тај сценарио нажалост није реално очекивати. А шта онда Врзић нуди као решење? Да се ‘о свим тим бригама са њим (велеиздајником) поразговара’! Трећи пут – невероватно!

Поново преговори са перфидним преварантом који је без трунке стида већ предао огроман део свете земље и народа шиптарским терористима, већ једном преварио на истој теми Рио Тинта, и слагао где год се слагати могло? И који отворено припрема највећу могућу врсту дестабилизације? Шта се то дешава у глави Николе Врзића?

Као одговор, мени једино на ум пада цитат с почетка текста. Присетите се како изгледа Метод Тависток Института за гушење народног незадовољства који сам у претходном тексту о протесту у Смедереву описао. Он почиње позивом на преговоре, а док се они узалудно воде, биће идентификовани лидери протеста у Јадру и Рађевини, и према њима ће бити примењене најпре технике поткупљивања, затим дискредитације, притисака и застрашивања, а ако ништа не успе – следи физичка елиминација. Већ је почело хапшењем Драгана Симовића.

И погледајте ко је први предложио преговоре са ‘Барцинијем’… Немогуће је да тако добро обавештен човек као што је Никола Врзић све ово не види. Он, нажалост, има задатак очувања западне стабилократије, који – што је најодвратније – одрађује под маском уредника руског медија.