У селу живело је невина кћерка, Схеила њено име. Воли да свира на ивици шуме. Њена мајка га је увек увијек подсећала у шуму. Сељани су вјеровали да људи који су отишли предалеко у шуму никад неће се вратити. Унутрашњост шуме покривена је дебелом маглом. Нико не може наћи свој пут кући ако су изгубљени. Шила се увек сјећа поруке своје мајке. Али, такође је био радознао да познаје магловиту област.
Сваки пут кад је отишла да игра, Шајина мајка му је увек пружала врећу кекса, бомбона, чоколаде и флашу воћног сокова. Шила је често долазила до граничне границе у шуми. Он седи испод дрвета и ужива тамо на ручку. Шила је жељела да уђе у магловито подручје. Али се плашио.