^{Чукур чесма. Source / Извор: Градоначелник Београда}

Automatic translation into English

У лето 1862. године, само једно недужно убијено дете на Чукур чесми било је довољно да Срби подигну побуну против дахија, која је довела до ослобођења од османлијског јарма. Данашњи Срби очигледно немају више ништа заједничко са ондашњима…

Пре око месец дана завршио сам текст насловљен „СРБИЈА: Потпуни распад“ следећим речима:

Ова трагична апатија, вешто пројектована техникама испирања мозгова које је развио иститут Тависток, довешће до потпуног уништења – било кроз етничко чишћење као на Косову и Метохији, било кроз школске масакре, увођење ЛГБТ агенде, кроз разарање животне средине, загађивање воде… У колонији се, као и у конц-логору на отвореном, само чека на ред…

У међувремену, десила се језива трагедија са обрушавањем надстрешнице железничке станице у Новом Саду, у којој је смртно страдало 14 људи а још троје је у тешком стању. Сви протести и нагомилано незадовољство још једном су без проблема амортизовани техникама које су колонијалне силе развиле током својих империјалних освајања.

Klanica (prevedeno)-maxresdefault_cr.jpg

^{Source / Извор: Lighteye @ Telegram}

Времена за жаљење неће бити, колонијална управа очигледно је добила наређење за убрзано разваљивање „руског фактора на Балкану”, односно нас, Раса на нашем Хелму. Маси осуђеној на смрт не сме се дати време за предах и размишљање:

Креће растурање водоизворишта Макиш, највећег извора питке воде у Београду. Предлог закона стигао у Скупштину. Водоизворишта Макиш, Сурчин, Јадар… све ће уништити и затровати напредна мафија.

Ако за побуну није била довољна предаја светог Косова и Метохије, са свим благом и људима на њему у руке терориста, ако није била довољна предаја српске имовине и историје у Старој Србији коју сад назваше ‘Северна Македонија’, ако нису били довољни масакри у ‘Рибникару’ и у Дубони, ако није било довољно планирано уништење Србије пројектом ‘Јадар’, ако нико не реагује на масовно убиство у Новом Саду, ако нико не реагује на најављено растурање моста и термоелектрана у Србији, онда је сасвим природно да и растурање водоизворишта Макиш неће изазвати никакву значајну реакцију, јер то све заједно значи – да смо већ мртви. А мртвима вода више не треба. Ко не буде хтео да се исели, биће подвргнут систематском тровању водом, као што је већ испробано на становништву града Флинта у Мичигену, у Сједињеним Државама. Услови за то створени су приватизацијом Института за водопривреду „Јарослав Черни“ о чему сам оставио текст пре тачно три године.

Све личи на ону мрачну узречицу: „Говорили сте ‘Ћути, може и горе!’ И гле стварно…“