^{Mural in the court of Holy Trinity Cathedral / Мурал у порти Цркве Свете Тројице}

Do not believe those who speak of the Middle Ages exclusively as a dark age. For Serbs, the Middle Ages were the Golden Age…

At that time, the Serbs established their statehood and under Dušan the Mighty had a powerful Empire south of the Sava and Danube rivers, which stretched east to the Adriatic and south to the Mediterranean. Numerous Serbian Christian shrines testify to that, but also the architecture of cities in the entire part of the Balkan Peninsula, or on Helm – as the peninsula was called before the Turkish invasion.

Our host, Nebojša, took us to the Cathedral of the Holy Trinity, showing along the way monuments and contrasts of architecture from different historical periods…

Не верујте онима који о средњем веку говоре искључиво као о мрачном добу. За Србе, средњи век био је Златно доба…

У то доба Срби су успоставили државност и под Душаном Силним имали моћно царство јужно од реке Саве и Дунава, које се на исток простирало до Јадрана и на југ до Медитерана. О томе сведоче многобројне српске хришћанске светиње, али и архитектура градова на читавом том делу Балканског полуострва, или на Хелму – како се пре Турске инвазије полуострво називало.

Наш домаћин, Небојша, повео нас је према Саборној цркви Свете Тројице показујући успут споменике и контрасте архитектуре из различитих историјских периода…

^{Kostić’s house / Костићева кућа}

^{Monument to the victims of the Bulgarian occupiers (1922) / Споменик жртвама бугарских окупатора (1922)}

The Church of the Holy Trinity was built in the form of a three-nave basilica surrounded on the west, south and north sides by porches, but seen from the side, if there were no crosses and bell tower, it would look like a richer house of that age. Here you can find a view of the church from a better angle than I could have provided in the given time gap.

Црква Свете Тројице грађена је у облику тробродне базилике опкољене са западне, јужне и северне стране тремовима, али са стране гледано, да нема крстова и звоника деловала би као нека богатија кућа. Овде можете наћи поглед на цркву из бољег угла него што сам ја могао да обезбедим у временском теснацу.

The construction of the church began in 1838, was completed in 1841, and then - like most Christian shrines - demolished and rebuilt in 1858. If the exterior is not impressive, the interior of the church certainly is. Let’s go inside…

Градња цркве започета је 1838, завршена 1841, па затим – као и већина хришћанских светиња – рушена, и обновљена 1858. Ако спољашњост није импресивна, унутрашњост цркве свакако јесте. Хајде да уђемо унутра…

The architectural solution does not let a lot of light into the church, but that does not diminish the beauty of the interior.

Архитектонско решење не пропушта много светла у цркву, али то не умањује лепоту унутрашњости.

In the church, Father Aleksandar introduced us to its history and significance.

У цркви нас је са њеном историјом и значајем упознао отац Александар.

^{Bishop's throne / Владичански престо}

The confessional is made in a picturesque style characteristic of this area.

Исповедаоница је рађена у живописном стилу карактеристичном за ове крајеве.

^{Detail / Детаљ}

The central place in the church is occupied by an impressive iconostasis, mostly the work of the famous zograf (painter) Dicha, named Dimitar Krstevič, who at that time was the most famous and most talented icon painter in the entire Vardar valley.

Централно место у цркви заузима импресивни иконостас, највећим делом рад чувеног зографа Диче, по имену Димитар Крстевич, који је у то доба био најпознатији и најдаровитији иконописац у читавој долини Вардара.

And now it's time to go visit the Museum House of Bora Stanković…

А сад је време да кренемо у посету Музеј кући Боре Станковића…

See you there in the next post!

All photos taken with the Fujifilm X-T20 camera with the Canon EFs 18-135mm f3.5-5.6 IS USM nano lens adapted to the Fuji body using Fringer adapter.

Видимо се тамо у следећем тексту!

Фотографије снимљене фото-апаратом Фуџифилм Х-Т20 са објективом Canon EFs 18-135mm f3.5-5.6 IS USM nano који је адаптиран на Фуџи тело уз помоћ Фринџеровог адаптера.